Jedno od najlepših i najuređenijih imanja kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića nalazi se na jugu Makedonije, kod Demir Kapije. Posed, koji je kralj Aleksandar kupio 1928. i na njemu izgradio vinariju, u leto prošle godine po drugi put je posetila princeza Katarina de Silva, kćerka iz prvog braka kraljevića Tomislava. Tada je poželela da novi brend vina dobije naziv Vila „Marija“, po njenoj babi, kraljici Mariji.


Kraljeva vinarija

Kraljeva vinarija


Neposredno nakon njenog povratka u Englesku, svetlo dana je ugledalo nekoliko vina novog brenda, pet crvenih i jedno belo vino sa etiketom Vila „Marija“.


Vinarija kod Demir Kapije je najstarija na Balkanu. Nju je 1928. izgradio Aleksandar Karađorđević po preporuci vrhunskih francuskih enologa. Oni su ga savetovali da je podigne u tikveškom regionu. Odluka je pala na kotlinu demirkapijske klisure.

Crven tepih za doček

Kralj je na ovom imanju boravio samo 8. marta 1931, posle zemljotresa koji je pogodio Valandovo. Zabeleženo je da je kraljica Marija dolazila 1934, posle atentata na njenog supruga u Marseju. Milica Delovska (80), kćerka Borisa Atanasova, koji je kao tadašnji predsednik opštine bio čest gost na kraljevskom imanju, seća se kraljičinog dolaska: – Kada je bilo osvećivanje crkve, moj otac Boris poveo me je da sačekamo kraljicu koja je doputovala specijalnim vozom. Prostrt je crveni tepih, a igrala je folklorna grupa iz Klisure u nošnjama sa kratkim suknjama i sa drvenim sabljama. Kraljicu su limuzinom odvezli do vile, a cela Demir Kapija je bila ukrašena zastavama i sijalicama u boji.

Međutim, priseća se agronom Vojislav Lambevski, koji je prikupio i od zaborava sačuvao kazivanja nekadašnjeg upravnika kraljevskog imanja Miloša Leovca, odabrana lokacija od 2.700 hektara je bila u vlasništvu turskih begova, Usni-bega i Memed-bega, koji su bili radi da prodaju zemlju, ali su tvrdili pazar.

Kada je to čuo kralj, svojim ljudima je kratko naredio: „Ponudite mu cenu koju neće odbiti“. Tako je i bilo. Ali, kada je Usni-beg od kraljevih izaslanika zatražio 2.000 lira u zlatu, javio se izvesni Apostol iz sela Banja, koji je begu ponudio 300 zlatnih lira više od kralja. No, mudri beg nije naseo. Poručio mu je: „A, bre, Apostole, da mi dadeš i 3.000 zlatnih lira, tebi ne dam imanje. Daću posed kralju za 2.000 lira, jer mi on garantuje da ću sa tim zlatom sigurno stići do Turske“.

Zlatnike je preko konzulata Kraljevine Jugoslavije svojoj kćerki Mariji, ženi srpskog kralja Aleksandra, na poklon poslao rumunski kralj Ferdinand. Čim su dobili zlatnike, turski begovi su zauvek otišli put Bosfora, a kralj je naredio da se počne izgradnja kompleksa.

U jeku izgradnje, 1931. valandovski region je zadesio katastrofalan zemljotres. Kralj je naredio da se za najugroženije, žitelje obližnjeg sela Banja, smeštenog između reke Bošava i Vardar, podignu kuće. To novo naselje je dobilo naziv po poznatoj klisuri Demir Kapija, što na turskom znači gvozdena vrata.

Burad jača od nemačkih metaka

- Prilikom povlačenja, 1945. godine, Nemci su spavali i u vinariji. Jednom od njihovih oficira se pripilo vino, ali nije znao kako da ga istoči. Izvadio je pištolj i prema buretu ispalio tri metka. Iako je pucao iz blizine, ni jedno zrno nije uspelo da probije hrastovo bure debelo devet centimetara. Meci se još nalaze u njemu, a na površini se vide samo mala udubljenja. Sin nemačkog oficira koji je pucao u bačve bio je svojevremeno ambasador u Jugoslaviji, pa je tragom očeve priče posetio vinariju u Demir Kapiji da bi se lično uverio u neprobojnu burad – priča Vidan Trajkov, koji nam je bio vodič na imanju.

Na imanju je do početka Drugog svetskog rata radilo oko 200 radnika i 25 službenika. Proizvodili su visokokvalitetno crno vino za kraljevski dvorac u Beogradu. Kapacitet podruma je bio 150.000 litara vina za čiju proizvodnju su se koristila četiri staklena bazena doneta iz Austrije u kojima je grožđe fermentiralo, a iz Srbije su donete i bačve od najboljeg slavonskog hrasta kapaciteta od 4.000 do 6.000 litara vina.

Prema želji kralja, na imanju je izgrađena i vila Kraljica „Marija“, ispred čijeg ulaza su postavljene dve terakotne statue, karijatide. Na najvišem uzvišenju iznad Demir Kapije kraljica Marija je podigla crkvu Sv. Atanasija, koju meštani i danas zovu Mali Oplenac.
Kompleks sa vinarijom kralja Aleksandra dugo godina je propadao, sve dok Zvonimir Budimirović, rođeni Zaječarac, koji se sticajem životnih okolnosti trajno nastanio u Demir Kapiji, nije odlučio da na svoju ruku nešto preduzme.

- Kad sam video u kakvom je jadnom stanju imanje, i kad su posle raspada Jugoslavije na njega nasrnuli tranzicioni makedonski biznismeni, rešio sam da nešto učinim – kaže Budimirović.

Upornost mu se isplatila, pa je 24. decembra 2002. godine, Savet opštine Demir Kapija odlučio sve znamenitosti u opštini stavi pod zaštitu države, a Vila „Marija“ je od nedavno i pod zaštitom Uneska.

Vesti online

6 реаговања на “Kraljeva vinarija kod Demir kapije”

  • moj pradeda,deda,otac,i ja licno, poticemo iz ,,banja“{DEMIR KAPIJA}….sad zivim u KAVADARCI-ali srce me boli za moju DEMIR KAPIJU…iako je to ista oblast ,,TIKVES“- ako mi srbska arhiva posalje putem e-majla,nesto vise o nekadasnjem vlasnistvo kralja ALEKSANDRU KARADZORDJEVICU u DEMIR KAPIJI – bicu joj pre zahvalan…..s postovanjem ….marjan janevski….

  • pozdrav iz grada vina i rakije…. ,,ko pije i peva zlo ne misli“KAVADARCI

  • Ja sam unuk upravnika kraljevog imanja u Demir Kapiji Milosa Leovca. majka mi je odrasla na imanju i posedujemo iz tog vremena fotografije pa nas mozete kontaktirati ukoliko zelite da obogatite prilog o Demir Kapiji

    • admin:

      Hvala što ste se javili. Javila sam Vam se na svom emailu SRDAČAN POZDRAV
      Ljiljana Jovanović Predsednik IKS-a

    • Bora Jovanovic:

      Postovani G-dine Jovane, bice mi drago ako imate u Vasoj arhivi nesto o ergeli lipicanera u Demir Kapiji. Godinama skupljam materijal o uzgoju lipicanera u bivsoj Jugoslaviji i priprmam knjigu o tome. Bicu Vam zahvalan ako mi skenirate i posaljete dokumenta i slike o ergeli Demir Kapija. Ja vec dosta toga imam, a nije na odmet jos toga.
      Pozdrav od Bore Jovanovica, dr.vet.med

      • admin:

        Poštovani gospodine Boro,Vaše pismo je prosleđeno gospodinu Joci i drago nam je da se povezujemo i širimo saznanja o našoj bogatoj istoriji i kulturi.
        srdačan pozdrav Ljiljana Jovanović predsednik Inicijative za Kraljevinu Srbiju

Оставите одговор

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
новембар 2019.
П У С Ч П С Н
« јул    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Категорије
Архиве
Webmail