KARAĐORĐEVIĆI NE ODUSTAJU! AKO SE IZBORE – stotine hiljada građana dobija DEDOVINU nazad! RESTITUCIJA
februar 3, 2016

BEOGRAD – Konfiskovani dvorski kompleks na Dedinju, koji potražuje porodica Karađorđević, ostaje u rukama države, ali bi Srbija toj porodici mogla da vrati mnoge stanove u centru Beograda, umetnine, skulpture, pa čak i fabrike!
Agencija za restituciju donela je po članu 18 Zakona o restituciji odbijajuće rešenje dinastiji kada je u pitanju dvorski kompleks jer se ne vraćaju „kulturna dobra od izuzetnog značaja“, u šta spada i ta dedinjska „nekretnina“. Pravni zastupnici Karađorđevića odmah su zapretili da će uložiti žalbu na to rešenje i, ako je potrebno, ići do Strazbura. Ogromna imovina kraljevske porodice, među kojom je i „dedinjski dvorac“, konfiskovana je 8. marta 1947. godine ukazom Predsedništva prezidijuma Narodne skupštine FNRJ.
S druge strane, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević izjavio je još pre pet godina da postoje precizni spiskovi oduzete imovine, kao i da će ih podneti nadležnim organima.
– Nama je, kao i mnogim građanima Srbije, imovina nelegalno konfiskovana 1947. – rekao je tada on. Prema državnom popisu imovine, Karađorđevići su u Srbiji u vreme progonstva imali dvorac Dedinje i Beli dvor u Beogradu, s pripadajućim ogromnim parkom i šumom. NJihova je bila i dvorska bašta u Rakovici od oko deset hektara, staklenici i zgrade.
Na Bulevaru kralja Aleksandra imali su kuću i 14 ari okućnice, a u Krunskoj 7 pomoćne zgrade i 20 ari placa. Pripadala im je i kuća u Sarajevskoj 7 sa 14 ari zemlje. Bili su i vlasnici vile u Tolstojevoj 2 i oko 100 ari zemlje. Lično vlasništvo kneginje Olge na Topčiderskom vencu 6 bila je vila i oko hektar zemlje. Kraljica Marija u Aberdarevoj ulici započela je izgradnju vile koja je do Drugog svetskog rata bila ozidana i pokrivena.
Posle rata, tu zgradu je preuzelo državno filmsko preduzeće, a sada je to bombardovana zgrada RTS-a. Na Bulevaru kralja Aleksandra, kralj Aleksandar je podigao studentski dom i ustupio ga Beogradskom univerzitetu. Za učenike srednjih škola, kralj Aleksandar je podigao dom u ulici Miodraga Davidovića na Topčiderskom brdu i ustupio ga ondašnjem Ministarstvu prosvete. U Sokobanji imali su kraljevske livade.
Kralj Aleksandar je u istočnoj Srbiji imao preduzeća „Neresnicu“ i „Glogovicu“ gde je bila njegova fabrika za preradu zlatne rude. Posedovao je i bager za ispiranje zlata iz Peka, rudnik uglja „Sikola“ kod Negotina i rudnike „Brodica“ i „Železnik“ kod Kučeva. Ukupna vrednost nepokretne imovine Karađorđevića u trenutku oduzimanja, kako je objavljeno, procenjena je na 159.621.969 dinara. U to vreme, dolar je vredeo 56 dinara, što je oko tri miliona dolara!
Komentarišući „odbijenicu“ Srbije da se Karađorđevićima vrati Beli dvor, Mile Antić, koodinator Mreže za restituciju, navodi da je rešenje Agencije za restituciju zakonito.
– Kulturna dobra od izuzetnog značaja se ne vraćaju. Zakon predviđa obeštećenje porodicima, ali to je potpuno smešna priča. Za Karađorđeviće, ali i sve ostale, neumoljiva je činjenica da u budžetu novca za to neće biti. Osnovno pitanje u celoj priči jeste da li se Srbiji isplati da „gaji“ sve te nekretnine i ljude u njima ili je jeftinije da ih vrati, pa da počne da ubira prihode od njih. Podsećam da svako kome se vrati makar i šupa, podrum, pa na kraju i dvor, ukoliko želi da to što mu je vraćeno proda, ima obavezu da prvo da ponudi državi koja ima pravo preče kupovine. Pa ako je Srbiji toliko stalo da bude vlasnik dvora, neka ga kupi – objasnio je Antić.
Potomci porodice Karađorđević, kako je pre nekoliko godina objavljeno, očekuju da im se vrati i imovina u Crnoj Gori, Sloveniji i Makedoniji. NJihovi pravni zastupnici podneli su zahteve vlastima u tim zemljama za povraćaj oduzete imovine Titovim ukazom od 1947. godine. Crna Gora i Slovenija su to glat odbile, pa su pravni zastupnici Karađorđevića predmete uputili Međunarodnom sudu u Strazburu. Najatraktivnija zaostavština Karađorđevića u Crnoj Gori je dvorac u Miločeru i deo ostrva Sveti Stefan, koji su uknjiženi kao privatno vlasništvo kraljice Marije Karađorđević. Potomcima srpske dinastije pripada i plac na Cetinju s rodnom kućom kralja Aleksandra, zemljište u ataru Rijeke Crnojevića sa dvorcem „LJeskovac“. Kraljevska porodica ima imovinu na Bledu, kao i dvorac na Bohinjskom jezeru i dvorac u Kamničkoj Bistrici.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da u slučaju Karađorđevića nema šta da se komentariše jer je rešenje doneto po zakonu.
– Četiri godine u tom zakonu piše da se ne vraća Beli dvor. Odlučivali smo po tom članu 18, koji je jasan i isključiv, tako da ne ostavlja mesta za bilo kakvo drugačije tumačenje. Kada bude donesen zakon o dvorovima, tada će po njemu biti odlučivano – objasnio je on.
(Izvor: Pravda)


Свети Сава (Фото: Википедија)
Извор : Правда
Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу.

На овај дан, свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обележава успомена на живот и дело светог Саве. Упокојио се у понедељак 14. јануара 1236. године, у граду Трнову у Бугарској.

До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XIX века је спевана позната Химна светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје општа школска слава у Србији. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти.

После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем светог Саве као школског патрона.

Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, свети Сава се сматра вучјим пастиром.

Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смела стока терати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смело радити са сечивом. Бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.

Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана.

Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.

Име Светог Саве носе многи топоними на свим просторима где живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори.

Свети Сава по рођењу Растко Немањић је рођен око 1169. у дежевачком крају на планини Голији. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.

Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве.

Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори.

У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. године вратио на Свету гору.

Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233.године , да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.

Добри дане БОЖИЋ сиже,
драгом Богу да смо ближе,
да вас греје ватра СВЕТА,
да вам срећа кућом цвета,
да КРСТ ЧАСНИ коло води,
МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ИНИЦИЈАТИВЕ ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ ЧЕСТИТА НОВУ ГОДИНУ

ЊКВ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР – У СЛУЖБИ ОТАЏБИНЕ
По коначном повратку у отаџбину у лето 2001, престолонаследник Александар је, као старешина Дома Карађођевића, добио право боравка у дворском комплексу на Дедињу, Белом и Старом двору које је подигао његов деда краљ Александар Ујединитељ. Премда су оба Двора конфискована имовина Карађорђевића, престолонаследник је у запуштена и оронула здања ― која са близу 7.000 квм, а око 135 хектара паркова представљају српски Версај ― уложио огромна лична средства. За мање од годину дана оба дворска здања оспособљена су за свечане пријеме, хуманитарне акције, добротворне вечери. За три године самосталног финансирања дворова, престолонаследник Александар и принцеза Катарина организовали су, осим за домаће званице, серију пријема за високе делегације из иностранства, дипломатски кор и њихове званице, за Српску православну цркву и друге верске заједнице, примили низ крунисаних глава, бивших и садашњих председника и премијера, били с подједнаким уважавањем примани од највиших званичника у Лондону, Вашингтону, Паризу и Москви, и тако значајно утицали на побољшање угледа Србије у међународној јавности.

Недовољно је познато да су ЊКВ Александар и принцеза Катарина, годнама истрајно помажу хиљаде деце, ратних сирочади, без родитеља, делећи им вредне божићне и ускршње поклоне. У безброј хуманитарних акција сакупљена су значајна средства која су потом додељена дечјим установама, а старањем принцезе, деца бесплатно упућивана у летње кампове у Грчкој. Упоредо са бригом за децу, Фондација престолонаследника за образовање и културу додељује нарочите стипендије најбољим студентима са српских универзитета, и обезбеђује више десетина бесплатних стипендија на више европских и америчких универзитета, укучујући и 40 школарина за мастер студије у Енглеској, на универзитету у Нотингему. Престолонаследникова фондација организовала је учешће наших студената на бројним летњим школама, помогла оснивање Центра за развој каријере. Свакога јуна, око 600 „вуковаца“ најбољих ђака, из Србије и Републике српске долазе са својим породицама у Бели двор где добијају јавна признања са своје школске успехе.
У Србији где су сви велики музеји затворени већ дуже од једне деценије Бели и Стари двор, који су већ по архитектонској вредности споменици високе категорије, са својом репрезентативном колекцијом слика страних и домаћих аутора ― од Николе Пусена, Палма Векие, Каналета и Рубенсове школе до Аивазовског, Ежена Делакроа, Паје Јовановића, Влаха Буковца, Шпире Боцарића, све до низа скулптура Ивана Мештровића у отвореном простору ― данас најбољи српски музеј доступан широкој публици. На иницијативу принца Александра рестаурисана су многа вредна уметничка дела из Дворова, о трошку пријатељских држава.
До повратка ЊКВ Александра у отаџбину, Дворски комплекс је био „забрањена зона“ за српску јавност. Уз подршку Министарства културе Србије, ЊКВ Александар је организовао и посете Дворском комплексу које су, углавном бесплатно (деца, студенти, пензионери, итд), у протеклој деценији, а уз пратњу дворског водича, обишли бројни посетиоци, њих око 330.000 из Србије. Бројне стране госте, близу 30.000, доводи током већег дела године, Туристичка организација Београда.
Престолонаследникова супруга, ЊКВ принцеза Катарина је на хуманитарном пољу остварила изванредне резултате: за 14 година, сваке године је у Србији стизало медицинске и друге опреме за наше болнице и домове здравља у вредности од милион евра, укупно 14 милиона евра! Принцезина хуманитарна организација донирала је српским медицинским установама преко 200 инкубатора, мамографе и друге неопходне, скупе апарате, организовала бесплатне операције за болесну децу и доводила стране хирурге да у Београду оперишу најтеже болеснике. Уз подршку ЊКВ Александра одржано је шест конгреса лекара, укључујући и скуп за око 500 онколога, успостављена бесплатна пракса за српске лекаре на најбољим европским и америчким клиникама (Мејо, МД Андерсон, Слоан Кетеринг, Харвард), итд. Хуманитарним активностима, које трају непрестано од повратка ЊКВ Александра у Отаџбину, спасено је хиљаде живота и помогнут велики број оболелих, сиромашних, као и особа са инвалидитетом.
Да би се огромни трошкови које, ни уз годишњу подршку државе, није могуће покрити, Престолонаследник и принцеза су продали своју велику кућу у Лондону, стечену деценијама дугим радом и новац уложили у одржавање Дворова, имовине која није у њиховом него у државном власништву. Стога нема смисла ни одговарати на ружне, таблоидне наслове у нашој штампи о финансијским тешкоћама у одржавању Дворског комплекса, него само набројати бројне активности ЊКВ Александра и ЊКВ Катарине који су, до краја предани потребама грађана Србије, у потпуности у служби Отаџбине.

САНКТ ПЕТЕРБУРГ – На хуманитарној изложби „Косово и Метохија, под окриљем анђела”, која се одржава у Петрограду (Санкт Петербургу), одиграо се историјски сусрет династија Романов и Карађорђевић. После више од једног века састали су се у име Русије – Њено Царско Величанство Велика Кнегиња Олга Куликовскаја Романов и у име Србије – Његово Краљевско Височанство Принц Ђорђе Карађорђевић.

Принц Ђорђе и Кнегиња Олга (фото: Краљевски Ред Витезова)
Сусрет се одиграо на Свечаној промоцији капиталног издања „Расијско искуство“, јединствене књиге посвећене руском и српском сликарству XX и XXИ века која представља заједничко издање Краљевског Реда Витезова, руског Фонда “Возрожденије” и “Moscow Media Group”.

Изложба „Косово и Метохија под окриљем анђела“ у Санкт Петербургу (фото: Краљевски Ред Витезова)
Принц Ђорђе, покровитељ и оснивач Краљевског Реда Витезова, свечано је уручио специјални примерак књиге у злату Књегињи Олги.
„Велика ми је част и задовољство да се наше породице, повезане родбинским везама и братском љубављу наших народа, сусрећу поново у овом царском граду, у овом царском здању. Срећан сам што се у књизи `Расијско искуство` налазе и прелепи акварели Ваше рођаке, Велике Кнегиње Олге Александровне Романов, сестре Цара Николаја I Романова“, рекао је принц Ђорђе.

Принц Ђорђе и Кнегиња Олга посматрају изложбу (фото: Краљевски Ред Витезова)
Кнегиња се најтоплије захвалила изразивши задовољство због овог сусрета.
„Драго ми је да су наше породице поново заједно и да Србија и Русија развијају културну сарадњу кроз овако вредне пројекте. Узвраћам поклоном – новим издањем наше ‘Фондације Велике Кнегиње Олге Александровне Романов’”, одговорила је Кнегиња.
О издању су говорили Председник Управног одбора Краљевског Реда Витезова Хаџи Зоран Душанов Мрђеновић и представник Фонда “Возрожденије” Александар Чернавски. У музичком програму су наступили витезови уметности, чланови Краљевског Реда Витезова: оперска дива Тања Андријић, Бранко Тадић (хармоника и вокал), Андреј Лукман (кавал и фрула), Анастасија Мрђеновић (вокални солиста) и други.

Анастасија Мрђеновић и Тања Андријић (фото: Краљевски Ред Витезова)
Током програма, нумерисани примерци књиге „Расијско искуство“ свечано су поклоњени најзначајнијим културним институцијама Петрограда и Русије: Националној библиотеци, Музеју “Ермитаж”, Секретаријату за културу града Петрограда, Петроградски Институт Пушкина, Савез ликовних уметника, Петроградски Универзитет, Фонд Историјске Перспективе… и др.

Принц Ђорђе у друштву са свирачима фруле и хармонике (фото: Краљевски Ред Витезова)
Овај гала догађај су организовали Краљевски Ред Витезова, Град Петроград и Музеј-Дворац на Јелагин острву, а уз подршку Губернатора Петрограда Георгија Сергејевича Полтавченка, Фонда Св.Василије Велики, Амбасаде Србије у Русији и Клуба Православних Привредника.
Хуманитарна изложба/форум „Косово и Метохија, под окриљем анђела“, отворена је 11. децембра у летњем дворцу Цара Александра И Романова, на Јелагин острву у Петрограду, а траје до 25. децембра 2015. године.

Припадници Краљевског Реда Витезова (фото: Краљевски Ред Витезова)

Посетили смо ЖИКУ СЛИКУ- Краљеског фотографа

ЖИКА СЛИКА -Мирослав Ђурић је фотограф Њ.К.В. Александра II Карађорђевића од доласка Краљевске породице у Србију. Свечаности и пријеми нису прошли без фотографија ЖИКЕ СЛИКЕ који на свој специфичан начин шири идеју ПАРЛАМЕНТАРНЕ МОНАРХИЈЕ и зато је САБОР МОНАРХИСТА СРБИЈЕ одлучио да му додели признање за његов несебичан рад и подршку свима нама. Посетили смо ЖИКУ СЛИКУ у Београду у његовом фото студију и уручили му ЗАХВАЛНИЦУ Сабора Монархиста Србије уз жељу да истраје заједно са нама да ширимо идеју да Србија буде УСТАВНА ПАРЛАМЕНТАРНА МОНАРХИЈА.

Decembar 14, 2015
Zašto Vlada hoće da Karađorđevići plaćaju struju za poslovnu delatnost koju sprovodi DRŽAVA!?

Izdvajamo
Svedoci smo velikog nemara države koja je dozvolila da dva
vedoci smo velikog nemara države koja je dozvolila da dva muzeja važna za kulturu našega naroda budu godinama zatvoreni. Međutim, to kao da nije dovoljno, već se zatvaranje muzeja nastavlja. Uznemirila nas je vest da je muzejima na Dedinju – Belom dvoru i Kraljevskom dvoru – isključena struja.
Poznato je da su ove dve kuće služile kao državni reprezentativni objekti i da su ih u prethodnom periodu posećivali i u njima boravili mnogi strani državnici. Mada se u tim kućama nalaze umetničke zbirke od izuzetne važnosti za istoriju našeg naroda i za srpsku, hrvatsku i južnoslovensku umetnost, slikarstvo, skulpturu i arhitekturu, one su godinama bile zatvorene za javnost i predstavljale strogo čuvanu tajnu. Sa demokratskim promenama vlasti su dozvolile da se vlasnici usele u te kuće – muzeje. Odmah je došlo do velikih „dvorova“ su širom otvorena za posetioce, i uz saradnju i u organizaciji Turističkog saveza Beograda na hiljade naših sugrađana i još veći broj turista sa prostora bivše Jugoslavije i iz sveta imali su prilike da obiđu ove kuće i da pregledaju vredne umetničke zbirke u autentičnom ambijentu. Sav prihod od ulaznica išao je u korist Turističkog saveza Beograda.
Inicijator otvaranja ovih kuća – muzeja za javnost bio je sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog, princ Aleksandar Karađorđević. On koristi Jedan manji deo na spratu za stanovanje i svakodnevno obilazi eksponate i stara se, uz pomoć stručnih kustosa, o čuvanju i restauraciji slika i drugih umetničkih predmeta.

Prema podacima Ministarstva kulture, godišnje kroz dvorove prođe 130 000 turista na koje se troši struja, voda, zbog kojih se uređuju bašte i zbog kojih se održavaju umetnička dela. Državna Turistička organizacija Beograda SVAKOM turisti naplati obilazak 450 dinara, što znači da TOB prihoduje čitavih 58 500 000 dinara godišnje!
Uz ove turiste, pojavljuje se kao korisnik i Republika Srbija koja koristi Dvorove za svoje prijeme, kulturna dešavanja, kao hotel za svoje goste i mnogo toga. Sve te aktivnosti troše električnu energiju, vodu i druge stvari koje država pokušava da naplati od starih vlasnika kojima treba da vrati tu konfiskovanu imovinu.
U više navrata su organizovane vrlo značajne i u kulturnoj javnosti zapažene tematske izložbe knjiga, crteža, ukrasnih predmeta, slika i drugih umetničkih dela. Princeza Katarina,supruga princa Aleksandra, brine o čišćenju. saniranju i opravkama ovih prostorija. Za taj posao na održavanju ovih muzeja i muzejske zbirke koji besplatno obavljaju naslednici vlasnika, država bi morala da plaća čitavu ekipu ljudi. Sa njima ili bez njih država ima obavezu prema svim svojim građanima da obavlja investicione i tekuće održavanje ovih zgrada i umetničkih zbirki koje su tu izložene i koje predstavlja-ju izuzetnu nacionalnu i svetsku vrednost.
Ovako, uskraćivanje sredstava neophodnih za održavanje zgrada i umetničkih zbirki, i kao vrhunac nebrige i bahatosti prema našem istorijskom nasleđu, ukidanje struje muzejima na Dedinju, može da se stavi u isti redsa zatvaranjem Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti.
Nijedan građanin ne sme da plaća ceh za poslovne aktivnosti koje sprovodi Država! Ko prihoduje – treba i da snosi troškove!
Porodica Karađorđević isto tako ne treba da održava 100 hektara bašta, 2 dvora i da plaća ceh za 130 000 turista koji godišnje prođu kroz Dvorove, a kojima kartu naplaćuje TOB!
Ne treba da plaća ni za struju koja se potroši kada Republika pravi prijeme, dočeke i druge manifestacije!
(Izvor: Politika, Opozicionar)

IZVOR: NOVOSTI
Zavirite u tajni grad kralja Aleksandra
Boris SUBAŠIĆ | 08. novembar 2015. 10:24 |
Neobično podzemno utvrđenje u Malom Zvorniku otvoreno za posetioce. “Kamena devojka” upotrebljena jednom, tokom Aprilskog rata 1941, kada je ovde boravio mladi monarh Petar Drugi


Foto Boris Subašić
TAJNI podzemni grad gde je u slučaju rata trebalo da boravi državni i vojni vrh Kraljevine Jugoslavije sa elitnim gardijskim jedinicama počeo je da se gradi 1931. godine u pećinama kraj Malog Zvornika. Pristup planu podzemnog kompleksa koji je nosio šifrovano ime “Kamena devojka” imalo je svega petoro ljudi u Kraljevini. Podzemni lavirint su kopali i betonirali robijaši, dovođeni i odvođeni noću, tako da nisu znali ni gde se nalaze, ni šta grade.
Radovi započeti u vreme donošenja “oktroisanog ustava” i usvajanja “integralnog jugoslovenstva” kao državne ideologije obustavljeni su 1934. posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju. Do tada je izgrađeno 75 prostorija i nekoliko kilometara saobraćajnica koje ih povezuju, kao i sistem za vodosnabdevanje. Da je kompleks trebalo da se prostire na mnogo većoj površini, ukazuje jedan od hodnika duži od 20 kilometara.
Podzemni grad je sve donedavno bio tajna, čak i za žitelje Malog Zvornika. Lokalna vlast procenila je da je reč o vrhunskoj turističkoj senzaciji i investirala novac u osvetljenje. Trenutno je oko kilometar i po hodnika podzemnog utvrđenja dostupno posetiocima, koji u njega ulaze kroz jedna od 12 čeličnih vrata lavirinta ukopanog u planinu Boranju.
Hodnici okrenuti ka Drini relativno su uski da bi u slučaju potrebe mogli da se lako zatvore i brane, ali u dubini planine oni se šire i pretvaraju u saobraćajnice s platoima koje su mogle da služe kao zborna mesta jedinica stacioniranih u skloništu i prostor za skladištenje oružja i borbenih kompleta municije. Ipak, tačna namena i plan korišćenja ostali su do danas nepoznanica, jer dokumenti o ovom tajnom projektu dosad još nisu otkriveni.
Podzemni grad je upotrebljen samo jednom, tokom Aprilskog rata 1941, kada je ovde tokom dva dana boravio mladi kralj Petar Drugi. Od 7. do 9. aprila 1941, ovde se i praktično raspala poslednja nada o odbrani Jugoslavije. Posle sednice vlade u podzemnom gradu, hrvatski političar Vlatko Maček otišao je u Zagreb i 10. aprila, kad je proglašena NDH, putem radija pozvao Hrvate na lojalnost Trećem rajhu i Anti Paveliću.
Gosti posećuju prostoriju u kojoj je održana sudbinska sednica jugoslovenske vlade. Posle nje je državni vrh nepostojeće zemlje nastavio put ka Han Pijesku, Palama i Nikšiću, odakle je avionima pobegao u emigraciju.

Ni u sali za sednice, ni u drugim prostorijama nema nameštaja, jer je opljačkan tokom i posle Drugog svetskog rata. Pokradeno je sve što se moglo odneti, uključujući električne i vodovodne instalacije i tri masivne ukrasne “kraljeve česme” koje su po nekim tvrdnjama bile pozlaćene.
Mitovi o blagu koje je za sobom ovde ostavio dvor bili su izazov za tragače za blagom koji su iskopali otvore na zidovima mnogih prostorija. Najveći su oni u podzemnoj vojničkoj crkvi, koja se prepoznaje po skromnom ornamentu duž zidova i prostoru predviđenom za oltar.
Duž hodnika su na čeličnim gredama ostali ventilatori iz predratnog vremena čija je namena bila da obezbede ravnomernu cirkulaciju vazduha iz skrivenih otvora u steni. Ventilacioni sistem nikad nije uključivan, pa je voda koja se proceđuje kroz stene napravila minijaturne stalaktite i stalagmite. Podzemni grad je jedinstveno mesto na kome se može videti kako bukvalno raste pećinski nakit kojeg je najviše u prostorijama koje su napuštene pre podziđivanja armiranim betonom.
U opštini Mali Zvornik kažu da atraktivni lavirint u stenama privlači posetioce, ali ih uskoro očekuju i na vrhu brda Orlovina iznad grada.
- Arheološka ekipa dr Dejana Radičevića je na Orlovini otkrila ogromnu vizantijsku tvrđavu iz 6. veka i srpski grad iz 9. veka – kaže Zoran Jevtić, predsednik opštine. – Na brdu već postoje dobre pešačke staze koje ćemo dodatno urediti i obezbediti vidikovce s kojih se pruža fantastičan pogled na klisuru Drine. Arheolozi iskopavaju monumentalne objekte, kao što je crkva duža od 30 i šira od 20 metara.
Uži gradski prostor zaštićen bedemima koji su se s Orlovine spuštali do Drine (gde se nalazila i luka) obuhvata oko 14 hektara. To ovaj grad čini jednim od najvećih koje je Vizantija podigla na teritoriji današnje Srbije.

Tvrđava na Orlovini, kao i niz sličnih, zapustela je krajem 6. i početkom 7. veka, kada je nastupio prekid života do ranog srednjovekovlja.
- Materijal koji je pronađen u ovogodišnjoj kampanji pokazuje da su ovde u 9. i 10. veku živeli Srbi – kaže dr Radičević. – U Letopisu Popa Dukljanina zapisano je da je srpski vladar Časlav imao sukob s Mađarima u Drinskoj županiji. Može se pretpostaviti da se ovde nalazio Časlavljev grad.
ZABRANjENA ODBRANA SRBIJE
Do danas nije pronađen dokument na osnovu kojeg je zaustavljena izgradnja podzemnog grada posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju. Vojni istoričari tumače stopiranje projekta pritiskom hrvatskih političara koji su se protivili da se komandno mesto nalazi na teritoriji Srbije, uz Drinu. Aprilski rat 1941. verovatno bi se odvijao drugačije da je podzemni grad bio dovršen i popunjen predviđenim brojem srpskih vojnika. U tom slučaju NDH ne bi mogla odmah da se proširi na Podrinje, niti bi vojnici iz Srbije ostali odsečeni u neprijateljskom okruženju

05/11/2015
„Учинимо српско наслеђе видљивим. Пођимо бар једном годишње до наших манастира на Косову и Метохији.“
Београд, 5. новембар 2015. – Поводом захтева самопроглашене државе Косово за пријем у УНЕСКО, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александардаје даје следећу изјаву:
Изборили смо се да Србија заузима угледно место у једној од најважнијих светских организација УНЕСКО-у. И за то сам захвалан свим одговорним људима у нашој и светској култури. А опет, већ други пут за пет година морамо да бранимо своје вековно наслеђе од лицемерја политике.
Пре пет година смо успели. Тада се покушавало да се преименује назив српског наслеђа на листи заштите. Успели смо јер смо уместо политичког бранили неспорно цивилизацијско начело да назив наслеђа које се штити МОРА да остане под оним именом под којим је и уписано на листу УНЕСКО-а.
Желим да знате, да ја лично, моја породица и саветодавна тела Круне већ месецима чинимо све што је у нашој моћи да се предложена одлука на Генералној конференцији УНЕСКО-а наредне недеље не усвоји. И то не чинимо због тога што је скоро целокупно српско наслеђе на Косову и Метохији оставштина српских краљева већ зато што је то наслеђе већ деценијама и без међународних политичких игара моћи угрожено као цивилизацијско наслеђе.
И имам наду да ћемо, сви заједно, и овог пута успети. Али морам да кажем да то неће бити довољно. И неће бити трајно ако се овде у Србији према српском наслеђу понашамо политички лицемерно делећи га на црквено и краљевско, на наше и туђе.
За почетак, колико год било тешко, моја породица и ја смо то много пута искусили, молим Вас хајде да учинимо наше наслеђе живим. Учинимо га видљивим. Пођимо бар једном годишње до наших манастира на Косову и Метохији.

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
септембар 2017.
П У С Ч П С Н
« авг    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Категорије
Webmail