Архива за март, 2014

Prvi put u javnost iznosimo fotografije ruiniranog Belog dvora i podatke koliko je novca iz ličnih sredstava uložio prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u njegovu sanaciju

Foto: Tanjug/Nikola Dimitrijević
Od povratka Kraljevskog para u Srbiju, izvesni mediji su u više navrata iznosili neosnovane optužbe u vezi sa trošenjem sredstava za održavanje Dvorskog kompleksa. Velika većina njih nikada nije objavljivala podatke o novcu koji je unet u Srbiju zahvaljujući angažovanju Kraljevskog para, a o čemu je Telegraf nedavno pisao. Radi se o sumi većoj od 20.000.000 evra, koja je u raznim oblicima humanitarne pomoći stigla do Srpskih obdaništa, škola i bolnica.
Kako Telegraf.rs saznaje održavanje Dvorskog kompleksa od jula 2001. godine do proleća 2004. godine padalo je isključivo na teret Kraljevske porodice, koja je u te svrhe iz svojih ličnih sredstava izdvojila više od 3.694.048,49 evra

Foto: royalfamily.org
Republika Srbija odlučila je da održavanje Dvorskog kompleksa vrati na teret budzeta 2004. godine na predlog ministarstva finansija. Na konferenciji za štampu sazvanu tim povodom tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da taj čin predstavlja vrstu revanša Prestolonasledniku Aleksandru II Karađorđeviću čijim ličnim angažovanjem je tadašnji predsednik svetske banke Dzejms Volfenson odobrio reprogramiranje duga Republici Srbiji.
a href=“http://www.monarhija.net/wp-content/uploads/2014/03/vrata1.jpg“>

Ministar finansija Mlađan Dinkić tada je naglasio da se radi o svoti koja višestruko prevazilazi sredstva iz budzeta namenjena održavanju Dvorskog kompleksa
Iz kabineta prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića kažu za Telegraf.rs da novac koji se iz budžeta Republike Srbije izdvaja za Dvorski kompleks koji je vlasništvo države i spomenik kulture od nacionalnog značaja, izdvaja se za održavanje kompleksa, što podrazumeva čišćenje i sitne popravke na Kraljevskom kompleksu a ne za rekonstrukcije koje su hitne i neophodne.

Foto: royalfamily.org
- Kompleks u sebi sadrži vrlo važna umetnička dela, važne arhitektonske spomenike i on ima troškove održavanja koji su veliki. Takođe, Dvorski kompleks su potpuno besplatno posetile desetine hiljada građana u proteklih 13 godina, a troškove organizacije tih poseta snosio je Fond Kraljevski Dvor. Novac koji je država izdvajala za održavanje kompleksa trošen je i na restauraciju vrednih umetničkih dela, organizovanje izložbi i književnih večeri koje se svake godine u velikom broju organizuju na Dvorskom kompleksu i koje su potpuno besplatno otvorene za građane. Održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju iziskivalo je velike troškove čak i u vreme dok u Dvoru niko nije živeo – u vreme osamdesetih, kada je bio zatvoren i kada nije bio otvoren ni za posetioce, niti je bio rezidencija politčara koji su vodili Jugoslaviju i potpuno je logično da određeni troškovi postoje i danas kada se na Dvoru odvija veoma intenzivan društveno-kulturni život primeren spomeniku kulture od nacionalnog značaja – rečeno nam je u kabinetu.


U Izveštaju komisije za utvrđivanje stanja objekta u kompleksu Belog i starog Dvora, a u koji je Telegraf.rs imao uvid do najsitnijih detalja opisano je katastrofalno stanje u kojem se Dvor nalazio kada su u njega ušli Karađorđevići, a tako se moglo videti da je fasada ovog zdanja skroz oronula, krov znatno oštećen, da je temelj na pojedinim mestima skroz razdvojen, da su plafoni i zidovi ispucali i da su cevi vodovodne i kanalizacione popucale i istrulile i da je neophodna hitna sanacija čitavog kompleksa.

IZVOR: NOVOSTI
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 24. mart 2014. 21:17 |
Međusobne optužbe države i Karađorđevića oko toga ko je kriv što je dvorski kompleks u lošem stanju. U Vladi kažu da je dinastija trebalo da ulaže u održavanje

Pored luksuznog nameštaja na zidovima fleke od vlage
SANACIJA urušenog krova s kog se sliva voda na umetničke slike i vrednu biblioteku, tavanica „pojedena“ od vlage iz koje vire grede, okrunjena fasada i zidovi, popucali stubovi, istrulela drvenarija, sljuštena boja, zarđale cevi… Sve je to nevesela slika Belog dvora, koji spada u kulturna dobra neprocenjive vrednosti.
Otkad je član Krunskog saveta, arhitekta Dragomir Acović, obelodanio ove tužne prizore, u javnosti se ponavlja isto pitanje – ko je za ovakvo stanje kriv. Porodica Karađorđević smatra da je kriva država, koja daje pare „na kašičicu“, i zbog čijih birokratskih procedura realizacija svakog projekta traje tri godine. Zato pozivaju Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da reaguje.
U Vladi, pak, ističu da su svake godine davali milione iz budžeta, da je nešto od toga dinastija trebalo da uloži u investiciono održavanje, i da država priprema projekat adaptacije glavne zgrade dvora, ali da treba prikupiti pare. Zasad još niko nema predstavu koliko bi to moglo da košta.
- Uprava za zajedničke poslove republičkih organa predala je 2004. godine Beli dvor u odličnom stanju porodici Karađorđević na staranje – kaže direktor ove Uprave Zoran Trninić. – O tome postoji zapisnik. Od tada Uprava nema nadležnost nad Dvorom, već porodica Karađorđević.
Od 2001. do 2004. godine, prema podacima kraljevske porodice, iz privatnih izvora u Dvor je uloženo 3,694 miliona evra. Od juna 2004. do danas iz budžeta je izdvojeno 7,712 miliona evra. Prema podacima Ministarstva kulture, godišnje se ulaže oko 40 miliona dinara za „preventivnu zaštitu dvorskog kompleksa“ i njegovu dostupnost javnosti. Sve ukupno, za 13 godina uloženo je oko 11,5 miliona evra.
TRAŽILI POVRAĆAJ Porodica Karađorđević podnela je pre mesec dana zahtev za povraćaj celokupne pokretne i nepokretne imovine u Srbiji. Među njima je i zdanje Belog dvora, koje po postojećem zakonu, kao dobro od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja, ne može biti vraćeno u naturi, već samo isplaćeno.
- Ovaj ogroman kompleks je zapušten. Kriza je uzela svoj danak, i teško je očekivati da, kad nema para za socijalu, bude za adaptaciju dvora. Ali država ne sme da dozvoli da takvo neprocenjivo bogatstvo propadne – kaže Gordana Gordić, istoričar umetnosti.
Da se to ne bi desilo, prema njenom mišljenju, prestolonaslednik Aleksandar mora hitno da alarmira Ministarstvo kulture, Gradski i Republički zavod za zaštitu spomenika.
U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika objašnjavaju da već godinama rade na sanaciji i konzervaciji dvorskog kompleksa pomalo, koliko im budžet i mere tehničke zaštite koje dobijaju od Ministarstva kulture dozvoljavaju. Takođe negiraju da procedure za realizacije projekata traju po tri godine.
- Država nije digla ruke od Belog dvora. Do sada smo radili sanaciju bazena, popločavanje sa regulacijom kišne kanalizacije, sanaciju krova i fasade na dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, snimili smo postojeće stanje… Lane je urađena i specifikacija za izradu glavnog projekta za sanaciju same dvorske zgrade – kaže Ivana Ranković, zamenik direktora Republičkog zavoda.
Ranković objašnjava da dvorski kompleks nije pojedinačno kategorisan kao dobro od izuzetnog značaja, već u okviru prostorne kulturno-istorijske celine Topčider. Kao takav, on jeste pod ingerencijom ovog zavoda, ali svi „nalozi“ idu iz Ministarstva kulture.
- U Ministarstvu nam je rečeno da će sanacija Dvora biti tretirana iz posebnog fonda. Za ovu godinu smo dobili sredstva za prvu fazu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu u kapeli i početak radova na zidnom slikarstvu – kaže Ranković.

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI
V. Crnjanski | 02. mart 2014. 21:35 |
Kneginja Jelisaveta i knez Pavle Karađorđević u ponedeljak podnose zahtev za restituciju. Traže Rubensa, žele i kneževu biblioteku, vredan porcelanski servis „sevr“ i zlatnike

Izložba porcelana iz dvorskog kompleksa
KNEGINjA Jelisaveta Karađorđević i njen brat knez Aleksandar podneće u ponedeljak, poslednjeg dana roka za predaju potraživanja, zahtev za povraćaj pokretnih stvari oduzetih njihovom ocu, regentu Pavlu.
Kako je za „Novosti“ potvrdila kneginja Jelisaveta, kneževi naslednici tražiće umetničku kolekciju slika, vrednu numizmatičku zbirku, biblioteku od nekoliko stotina knjiga i izuzetno skupocen porcelanski servis. Oni neće tražiti nameštaj iz Belog dvora, jer veruju da je on u međuvremenu menjan. Za sve stvari koje traže tačno znaju gde se nalaze, a većina njih je u – Belom dvoru.
Servis koji traže je od zeleno-belog porcelana, čuvene marke „sevr“. Kupljen 1932. u pariskoj galeriji Šarpentije. Knez Pavle ga je kupio supruzi na poklon. Pre toga je pripadao grofovskoj porodici D’Artoi.
- Tri komada iz servisa je moja majka, kneginja Olga, još pre rata poklonila svojoj sestri, vojvotkinji Marini od Kenta, da bi ih ova posle rata vratila majci. Kada je umro otac, majka ih je poklonila muzeju Luvr – kaže kneginja Jelisaveta.
U Belom i Starom dvoru nalazi se i kneževa lična kolekcija slika, koje je kupovao novcem iz svoje, a ne državne kase. Neke od njih su u Narodnom muzeju, ali ne kao poklon kneza Pavla, već kao njegovo vlasništvo. Među slikama nalaze se i izuzetno vredna dela, među kojima tri Pusenova rada, Ticijan, dve Rembrantove slike, dva Vekija, dva Brojgela, Kanaleto, Delakroa, Rubens, kao i Đura Jakšić, Ivan Meštrović, Vlaho Bukovac…
PREGOVORI O PRIMOPREDAJI VILE OD nekretnina kneginja Jelisaveta i knez Pavle tražili su vilu „Crnogorku“, u nekadašnjoj Rumunskoj 1, sada Užičkoj 1, u Beogradu, koju je kupila njihova majka 1940. godine. Agencija za restituciju je vilu vratila prošle godine, a rešenje je postalo pravosnažno pre mesec dana. Oni, međutim, još nisu dobili ključeve od vile, koju je do sada koristila crnogorska ambasada u Beogradu. Kako saznajemo, u toku su pregovori o primopredaji.
Ogromna biblioteka, koja takođe krasi zidove Belog dvora, ima retka izdanja, mnoga u kožnom povezu. Kneginja Jelisaveta je čak na jednoj knjizi svojevremeno videla posvetu oca napisanu lično njoj.
Posebna pikanterija je zbirka novčića, koja se sastoji od 2.055 malih i 608 velikih zlatnika sa likom Franje Josifa, kao i numizmatička zbirka sastavljena od 1.271 novčića. U okviru nje je stari srpski novac ne identifikovanog porekla, po jedan novčić despota Stefana Lazarevića, despota Đurađa Brankovića i Sibinjanin Janka, kao i novčić ohridskog župana Grupe, rođaka kraljevića Marka. Tu su i starogrčki i starorimski novčići, kovanice iz doba Francuske Republike, kao i franci iz doba Prvog svetskog rata, britanski novčići iz 19. veka, perperi kneževine Crne Gore, novac kneza Mihaila Obrenovića, kao i kraljeva Milana, Petra i Aleksandra, rumunski i češki novac s početka veka, novac Kraljevine Srbije iz 1912, kovanice Kraljevine Jugoslavije…
Ovu zbirku državna komisija predsednika Republike našla je u sefu 555 u Narodnoj banci, poznatom kao „Titov sef“, a veštak je potvrdio, u dopisu od 2. septembra prošle godine, da je reč o numizmatičkoj kolekciji Karađorđevića. S obzirom na to da je knez Pavle bio jedini numizmatičar, njegova deca veruju da je u pitanju njegov novac.
- Popis kovanica i zlatnika postoji u Arhivu Jugoslavije. Uz zahtev za povraćaj pokretnosti podnećemo sudu i dokumentaciju koja potvrđuje da je reč o ličnim stvarima kneza Pavla i kneginje Olge – kaže princeza Jelisaveta.

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
март 2014.
П У С Ч П С Н
« феб   апр »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Категорије
Webmail