Архива за април, 2014

Престолонаследник Александар II на промоцији књиге „Вратити се Русији“ Леонида Решетњикова
29. април 2014. у 15:12

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Алексадар II присуствовао је промоцији књиге „Вратити се Русији“ др Леонида Решетњикова, директора Руског Института за стратешке студије. Промоција је организована данас у хотелу Москва у Београду.

Поред аутора, о књизи су говорили и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, г-дин Михаил Дегтјаров, заменик председка Одбора за науку и технологију државне Думе Руске Федерације, др Мило Ломпар, професор Филолошког факултета у Београду, и г-дин Новица Јевтић, генерални директор ИКП Евро – Ђунти. Његово Преосвештенство Владика липљански Г Јован поздравио је присутне у име Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Промоцији је присуствовао и г-дин Душан Бабац, члан Крунског већа, као и други угледни гости.
www.dvor.rs

23/04/2014 – 13:13
KRALJ SRBIJE: Neću da moju porodicu i mene provlače kroz blato!
- Mislim da je deo porodice napravio zaveru protiv mene jer uopšte nisam bio obavešten da će se nešto dešavati u sudu prošlog ponedeljka – kaže prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević

Foto: Marko Todorović
Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević je, sudeći po intervjuu koji je dao Ilustrovanoj Politici rešio da prestane da ćuti na neosnovane optužbe koje se u javnosti često pojavljuju na njegov i račun njegove porodice.
U svom intervjuu Ilustrovanoj Politici, na pitanje zašto nije prisustvovao rehabilitaciji njegove bake Kraljice Marije, prestolonaslednik Aleksandar II je rekao da je to priča o rehabilitaciji rehabilitovanih i da je rehabilitacija prvi put učinjena zakonom iz februara 2001 , a potom ponovljena 2011. godine kao i to da nisu bili rehabilitovani, članovi Kraljevske porodice ne bi imali sahranu na državnom nivou kao u maju prošle godine.
- Mislim da je deo porodice napravio zaveru protiv mene jer uopšte nisam bio obavešten da će se nešto dešavati u sudu prošlog ponedeljka. Bio sam šokiran kada sam video Tanjugovu vest o tome. Možda je sve to deo procesa u kome neko treba da dođe do novca koristeći prezime Karađorđević – rekao je on.

Foto: Tanjug/Nenad Milošević
Konstataciju novinara da su mu iz tima za rehabilitaciju rekli da je prestolonaslednik Aleksandar II dobio poziv da prisustvuje donošenju odluke o rehabilitaciji, Prestolonaslednik je odbacio rekavši da to nije istina:
- I mi ovde imamo sva sredstva telekomunikacije, koristimo usluge “Telekoma”, koja je veoma pouzdana kompanija, imamo odlične internet veze, imamo adresu i nikada nismo dobili poziv u bilo kom obliku.
- Hteo bih da skinem rukavice ovoga puta: Mnogi pokušavaju da zarade na račun moje porodice. Čemu nepotrebna rehabilitacija? Pa moj otac je sahranjen u Srbiji, on nikada nije ni proglašen državnim neprijateljem. Zapravo, postoji samo jedna osoba koja je morala da bude rehabilitovana i to je Knez Pavle – rekao je prestolonaslednik Aleksandar.

Foto: Tanjug/Nikola Dimitrijević
Prestolonaslednik je istakao da je srećan što je Knez Pavle rehabilitovan jer ga je puno cenio i voleo.
- Bio sam u njegovom Pariskom domu više i češće nego njegova sopstvena porodica, da budem potpuno iskren. Možete krupnim slovima da napišete da mi je dosta toga da se moje ime i imena članova moje porodice provlače kroz blato koje drugi prave – istakao je Prestolonaslednik Aleksandar u svom intervjuu.
Na pitanje zašto bi to radili ljudi koji su takođe članovi porodice Karađorđević, Prestolonaslednik Aleksandar je odgovorio: “Neobjašnjiva ljubomora se stvorila kada smo supruga i ja došli ovamo da živimo 17. jula 2001. godine”.
(Telegraf.rs)

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

Dnevni List DANAS
16. april 2014. godine
Autor: Jelena Tasić
RAZGOVOR: Dušan Babac, član Krunskog veća Kraljevskog doma Karađorđevića

Državni novac trošen namenski

Za održavanje dvorova na Dedinju država je u proteklih deset godina dala 705 miliona dinara, Karađorđevići od 2001. do 2004. uložili 3,5 miliona evra

Beograd – Član Krunskog veća Kraljevskog doma Karađorđević Dušan Babac za Danas kaže da je „državni novac namenjen održavanju Dvorskog kompleksa na Dedinju trošen namenski“ i da se „od 2004, kada je država počela da daje sredstva, Ministarstvu kulture krajem svake godine dostavlja finansijski izveštaj za prethodnu i projekcija troškova za narednu godinu“.

- Sa detaljnijim izveštavanjem počelo se kada je država oformila Državnu revizorsku instituciju i kada su definisani svi elementi koje izveštaj mora da sadrži. Za sve ove godine Fond kraljevski dvor ima i izveštaj nezavisnog revizora, koji izrađuje jedna od vodećih svetskih revizorskih firmi. Iako se u medijima tvrdi da je Dvorski kompleks predat prestolonasledniku na korišćenje u odličnom stanju, mi imamo izveštaje desetočlane komisije eminentnih inženjera i arhitekata iz jula 2001. iz kojih se vidi da je još tada Beli dvor imao ozbiljne probleme i oštećenja od temelja do krova – objašnjava Babac.

Kako se trenutno finansira održavanje Dvorskog kompleksa, koji ima status „kulturnog dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini“?

- Država preko Ministarstva kulture obezbeđuje sredstva za preventivne mere zaštite kao i za aktivnosti promocije spomenika kulture. Ovo prvo podrazumeva mere tekućeg održavanja, a ovo drugo se odnosi na sve aktivnosti vezane za otvorenost Dvorskog kompleksa za turističke obilaske, obilaske različitih zvaničnih stranih i domaćih delegacija i organizacija, izložbe koje organizuje Fond kraljevski dvor, a prema planu unapred dogovorenom sa ministarstvom, promocije knjiga, umetničke koncerte, projekcije filmova.

Koliko su vlasti uložile novca u održavanje kompleksa od 2000. godine kada je dat na korišćenje porodici prestolonaslednika Aleksandra, a koliko Karađorđevići?

- Finansiranje iz državnog budžeta počelo tek polovinom 2004. i to na inicijativu tadašnjeg predsednika Svetske banke Džima Volfensona, koji je omogućio Srbiji izuzetno povoljan reprogram duga s grejs periodom, uz sugestiju da Srbija nastavi stvaranje o Dvorskom kompleksu na Dedinju – svojoj imovini, na isti način kao što je to bio slučaj i kada je niko nije koristio tokom osamdesetih i kada je koristio Milošević tokom devedesetih godina prošlog veka. Kada je 2004. finansiranje održavanja Dvorskog kompleksa pridodato Ministarstvu kulture, za polovinu te godine opredeljeno je 50 miliona dinara. U narednim godinama ovaj iznos je rastao, pa je 2005. opredeljeno 120 miliona, 2006. godine 135 miliona, 2007. godine 90 miliona, 2008. je već nastupila ekonomska kriza pa je opredeljeno 50 miliona, 2009. godine 60 miliona dinara. Od 2010. do danas, godišnji iznos je 40 miliona dinara. Zbog ovako drastično smanjenog obima finansiranja, broj zaposlenih koji obavlja poslove preventivne zaštite je takođe drastično smanjen, tako da danas ima svega 19 zaposlenih. Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina su na tekuće održavanje od jula 2001. do polovine 2004. uložili 3.5 miliona evra sopstvenih sredstava.

Ukoliko nadležne vlasti ne reaguju, kako će se sanirati katastrofalno stanje Belog dvora?

- Vlasti su u potpunosti upoznate sa stanjem objekata i ono može biti rešeno jedino na način kako je nedavno sanirana zgrada Narodne skupštine, jer godišnja budžetska sredstva ne podrazumevaju kapitalne investicije – mere investicionog održavanja.

Status dedinjskih dvorova trebalo je da se uredi posebnim zakonom, jer Zakon o restituciji ne dozvoljava vraćanje kompleksa potomcima vlasnika kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Dokle se stiglo s tim zakonom?

- U okviru inicijative da se pitanje statusa i korišćenja Dvorskog kompleksa reši krajem aprila 2011. Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o Dvorskom kompleksu na Dedinju koji, na žalost, nikada nije ušao u skupštinsku proceduru. Zakonom o restituciji Dvorski kompleks je eksplicitno isključen iz mogućnosti vraćanja u naturi, što na neki način predstavlja diskriminaciju u odnosu na druge građane i potvrdu odredbi ukaza o konfiskaciji iz 1947. godine. S druge strane, postoje presedani u praksi da su nekim članovima kraljevske porodice vraćeni objekti.

Karađorđevići ne dobijaju apanažu

- Karađorđevići ne dobijaju nikakvu apanažu, niti se sredstva iz budžeta koriste za njihove privatne troškove. Crna Gora je još 2009. usvojila Zakon o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš. Ovim zakonom su regulisana pitanja statusa, korišćenja objekata, dijapazona njihovog nepolitičkog delovanja u zemlji i inostranstvu i mnogi drugi važni detalji. Rumunija je takođe rešila status svoje kraljevske porodice i pitanje njene imovine, iako je rumunska kraljevska porodica zapravo nemačkog porekla. Pitanje je šta nas još sprečava da ispravimo ovu višedecenijsku nepravdu – kaže Babac.

Tanjug | 14. april 2014. 10:45 |
Odlukom Višeg suda u Beogradu danas je rehabilitovana kraljica Marija Karađorđević

Kraljica Marija Karađorđević
Srodne vesti
BEOGRAD – Odlukom Višeg suda u Beogradu danas je rehabilitovana kraljica Marija Karađorđević, a ukaz iz 1947. godine kojim joj je oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina, proglašen je ništvanim u delu koji se odnosi na kraljicu Mariju.
Sud je na današnjem ročištu u Palati pravde u Beogradu ocenio da je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Federativne Narodne Republike Jugoslavije kraljici Mariji iz političkih i ideoloških razloga bila lišena ljudskih prava poput prava na glas, imovininu, i državljanstvo.
Zahtev za rehabilitaciju kraljice Marije Karađorđević oktobra 2013. godine podneli su potomci princa Tomislava i princa Andreja Karađorđevića – princeze Lavinija i Katarina, kao i prinčevi Dimitrije i Mihajlo.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

VEČERNjE NOVOSTI
9. april 2014.

EKSKLUZIVNO: Princ Aleksandar Karađorđević i Princeza Katarina o propadanju kompleksa na Dedinju
Aleksandar Karađorđević: Beli dvor nema vodu pet godina, Vlada ne želi da nas razume

Pet godina ovde niko nije prespavao, isključena je struja. Krov prokišnjava, podrum pun vlage.
Dvorski kompleks na Dedinju propada. Dvorovi koje je zidao Aleksandar Prvi Karađorđević su u alarmantno lošem stanju. Njegovi sadašnji stanari, Aleksandar i Katarina Karađorđević odlučili su da, za “Novosti”, progovore o finansijskim I ostalim problemima, koji su doveli do toga da u Belom dvoru nema, čak, ni vode!

- Poslao sam više od 50 pisama na razne adrese u kojima upozoravam na loše stanje u kome se nalaze Beli i Stari dvor – priča nam princ Aleksandar Karađorđević. – U proteklih desetak godina slao sam ih svim predsednicima vlade, ministrima… Odgovor, nažalost, nisam dobio. Kao da ne umeju da čitaju. Ima mnogo interesa da se dvorski kompleks zaštiti. Dvorski kompleks ima status kulturnog dobra, ali ovde nedostaje kultura!
Pet godina u Belom dvoru niko nije spavao. Jer, pet godina ne radi grejanje, a isto toliko je bez vode. Elektroinstalacije su na granici izdržljivosti. Krov prokišnjava. Poslednjih 60 godina, gotovo da ništa nije rađeno na zgradi. Samo hitne intervencije – da preživi. Oni, koji bi trebalo da vode računa o njemu, kao da su ga zauvek napustili.

- Sve je pojela vlaga i uskoro neće moći da se koristi – kaže Karađorđević. – Pre nekoliko godina Saobraćajni institut CIP je uradio snimak postojećeg stanja, sada je ono gore za „jednu stepenicu“. Mislim da Beli dvor treba da se popravi i da bude mesto u kome će biti smešteni strani državnici kad dolaze u Srbiju.
Karađorđevići stanuju u Starom dvoru. Ovo zdanje je bolje i zidano i održavano. Ali poslednji put je ozbiljno rekonstruisano početkom sedamdesetih, a instalacije stare. Ovih dana izgorela je poslednja kontrolna ploča za grejanje, pa ono više ne radi.

- Zub vremena jede oba zdanja i nešto hitno mora da se uradi. Potreban je ozbiljan projekat sanacije obe zgrade, pa da se započnu radovi – ukazuje Karađorđević.
U poslednjih deset godina za održavanje dvorova iz republičkog budžeta je dato nešto više od 7,7 miliona evra. Samo od 2004. do 2007. utrošeno je više od četiri miliona. Taj novac je potrošen na tekuće održavanje, plate zaposlenima, izložbe i književne večeri, ali ne i za rekonstrukciju.

- Održavanje dvorskog kompleksa iziskuje velike troškove. Čak i u vreme dok u dvoru niko nije živeo, tokom osamdesetih, kada je bio zatvoren i nije bio čak ni rezidencija političara, ti troškovi su postojali. U njemu su umetnička dela, koja zahtevaju određene uslove. Zato je normalno da računi za struju ovde budu visoki.
Karađorđevići su od jula 2001. do proleća 2004. svojim sredstvima plaćali održavanje dvorskog kompleksa. U tom periodu su, kažu, potrošili čak 3.694.048,49 evra. Da je situacija kad su se Karađorđevići uselili u Stari dvor bila mnogo lošija nego danas, svedoči i Izveštaj komisije za utvrđivanje stanja objekata iz tog perioda. U njemu piše da je fasada ovog zdanja skroz oronula, krov znatno oštećen, da je temelj na pojedinim mestima skroz razdvojen, da su plafoni i zidovi ispucali i da su cevi vodovodne i kanalizacione popucale i istrulile… Sada nije tako.

- Kada smo došli ovde sve je bilo u lošem stanju – priča princeza Katarina.
- Sve je bilo oštećeno i moralo je ili da se popravi ili zameni. Vazduh je bio pun vlage. Ljutila sam se na supruga što troši toliko novca. Ali on je govorio još samo ovo i ovo. Upozoravala sam ga da imamo decu, porodicu i da ne smemo tek tako da se razbacujemo novcem. Nije vredelo.
A, onda je 2004, na predlog tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, održavanje dvorova vraćeno na teret budžeta. Dinkić je tada izjavio da taj čin predstavlja neku vrstu revanša prestolonasledniku, čijim ličnim angažovanjem je tadašnji predsednik Svetske banke Džejms Volferson odobrio reprogramiranje duga Srbiji. On je još dodao da je reč o svoti koja višestruko prevazilazi sredstva iz budžeta namenjena za održavanje dvorova na Dedinju.

- Bili smo na ručku sa gospodinom Volfersonom i upitao nas je kako živimo u Srbiji – priča Karađorđević. – Priznao sam mu da je teško i da je dvorski kompleks veoma skup. Pozvao je Dinkića i rekao mu da bi trebalo da nam pomogne.
Katarina dodaje da se Volferson veoma iznenadio kad je čuo da ne dobijaju novac iz budžeta:

- Nemate budžet, rekao nam je. Tamo ste tri i po godine. Vlada vas je pozvala da dođete, pa kakav je njihov plan!? Pokušali smo da mu objasnimo da su teški dani za Srbiju i da hoćemo samo da pomognemo. Ali, on je bio veoma ljut i pozvao je Dinkića.
Karađorđevići kažu da je ogroman park u kome se nalaze dvorovi, ličio na džunglu kada su se oni doselili. Morali su da plate mnogo ljudi da ga urede.

- Prvih nekoliko godina kompleks je održavalo šezdesetak zaposlenih, ali više nemamo novca za to – kaže princeza Katarina. – Danas dvadesetak ljudi radi ovde i to, uglavnom, po principu – svi rade sve. Nije dovoljno, ali snalazimo se. Više nemamo kuvara, već ja kuvam. Radimo i plaćamo ono što treba. Da bismo dopunili budžet, morali smo da prodamo jednu kuću.
Prvi posao kog su se Karađorđevići latili po dolasku u dvorove, bio je popis umetničkih dela i knjiga iz vredne biblioteke.

- Nismo dobili dosije ni za jednu sliku koja se nalazi ovde. Ni za nameštaj, niti za knjige – priča Aleksandar. – U međuvremenu smo to uradili, a neke slike koje su bile oštećene slali smo na restauraciju. Sada kada su one dostupne, često nas zovu iz velikih svetskih muzeja. Interesuju se za dela starih majstora, a zbog ove kolekcije uskoro će nas posetiti i direktor Luvra.
Karađorđevići ističu da ne žive onako kako bi trebalo da žive kraljevske porodice, ali:

-Živimo da pomognemo našem narodu. To je naš život. Teško nam jeste. Vlada ne želi da nas razume, a porodica stalno traži greške. I to je tužno.

ŠTA JE RESTITUCIJA?
Mada Karađorđevići traže da se dvorski kompleks na Dedinju vrati njihovoj porodici, mali su izgledi da će se to dogoditi. Po sadašnjim zakonima, ostaće u vlasništvu države, jer kao kulturno dobro od posebnog značaja ne može biti vraćeno starim vlasnicima. Tako da Karađorđevići, po svemu sudeći, novac troše na nešto što nikad neće biti njihovo!

TROJICA OČEVA
Porodični sukobi oko imovine sa naslednicima princa Tomislava i princa Andreja veoma rastužuju Aleksandra Karađorđevića.

-Nije tačno da princ Vladimir ne može da dođe na Dedinje – kaže Katarina Karađorđević. – Često su dolazili u Srbiju i uvek su boravili ovde. Sve smo im stavljali na raspolaganje. A, onda su pre dve godine odlučili da više ne dolaze. Inače, imali smo dobre odnose sa porodicom dok nismo došli u Srbiju. A, onda se sve izmenilo. Oni su želeli da imaju ista prava kao Aleksandar. Ali jedna porodice ne može da ima trojicu tata, prestolonaslednik je jedan. Moj suprug nema rođenog brata, sestru… Oni su naša porodica i želimo da budemo zajedno

PRINCEZA PROSJAKINjA

KarađorđevićiI se pre svega bave lobiranjem za Srbiju i humanitarnim radom. Preko svoje fondacije princeza Katarina nabavila je 200 inkubatora, digitalni mamograf koji je koštao 700.000 evra i poklonjen je Niškom kliničkom centru, naši lekari odlaze u najprestižnije medicinske centre širom sveta na besplatne obuke, a obezbedili su i dosta medicinske opreme i vozila za naše bolnice. -U jednom tekstu koji je izašao u „Dejli mejlu“ nazvali su me prosjakinjom, jer svuda idem i tražim pomoć za Srbiju – šali se Katarina. – Ali, takav je naš život.

NIJE DIKTATOR

Na plafonu sobe za pušenje u Starom dvoru, negde tu i tamo, nacrtane su petokrake.

- Kada ljudi pitaju mog supruga zašto ne skine te crvene zvezde i ne stavi krunu umesto njih, on kaže: “Nisam dictator! Samo oni brišu istoriju”. Aleksandar inače veoma voli srpski narod. Gleda ih, kao tata što gleda svoju decu. Ne želi da budu tužna i loše, već uvek srećna.

Novinar: Dragana Matović

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
април 2014.
П У С Ч П С Н
« мар   мај »
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930  
Категорије
Webmail