Архива за фебруар, 2012

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR IZRAZIO ZAHVALNOST NJEGOVOJ SVETOSTI PATRIJARHU SRPSKOM IRINEJU I SVETOM SINODU NA PODRŠCI INICIJATIVI ZA PRENOS POSMRTNIH OSTATAKA ČLANOVA KRALJEVSKE PORODICE SAHRANJENIH U INOSTRANSTVU

Beograd, 29. februar 2012. – NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II izrazio je zahvalnost Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Irineju i Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve za podršku njegovoj inicijativi da se posmrtni ostaci svih članova Kraljevskog doma Karađorđevića, sahranjenih u inostranstvu, prenesu u domovinu i sahrane u kripti crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

„Ova odluka me ohrabruje da verujem da će jedna ogromna istorijska nepravda konačno biti ispravljena“, naveo je Prestolonaslednik u svome pismu. NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II obavestio je i NJ.E. g-dina Borisa Tadića, predsednika Srbije i NJ.E. dr Mirka Cvetkovića, predsenika Vlade o podršci Srpske Pravoslavne Crkve i još jednom ih zamolio da se i država Srbija uključi u organizaciju prenosa posmrtnih ostataka NJ.V. Kraljice Marije, NJ.V. Kralja Petra II, NJ.V. Kraljice Aleksandre, NJ.K.V. Kraljevića Andreja, NJ.K.V. Kneza Pavla, NJ.K.V. Kneginje Olge i NJ.K.V. Kneza Nikole kako bi se ova ceremonija obavila uz najviše državne počasti.

UČIMO ISTORIJU…
Na tom mestu emisari kralja Aleksandra Karađorđevića I, pre osam decenija tek su utvrđivali lokaciju za hram koji je njihov kralj naumio da gradi. Tako je sagrađena crkva Sv. Atanasija kako su ga meštani nazvali „Mali Oplenac”, a potom i jedno od mnogih kraljevih imanja, u bivšoj Jugoslaviji.






Crkva Sv. Atanasija prozvana „Mali Oplenac”
Na imanju u Demir Kapiji kralj je boravio samo jednom i to 8. marta 1931. godine, posle obilaska Valandova i okoline, tada pogođenih katastrofalnim zemljotresom.I kraljica Marija je u kraljevskoj kući kraj Demir Kapije bila redak gost, zabeleženo je da je dolazila 1934. godine, posle atentata na Aleksandra Katrađorđevića.

Kraljica Marija u poseti
Tokom 1929. godine na imanju su zasađene plantaže vinove loze, koje su postepeno narastale sve do 1941. godine. Bilo je tu svih sorti grožđa, dok se vino je prerađivano u kraljevskom podrumu i čuvalo u bačvama od najboljeg slavonskog hrasta.

Od zaborava, sačuvane su fotografije Joce Gospića unuka nekadašnjeg upravnika Kraljevskog imanja Miloša Leovca, koje će nam dočarati tadašnju sliku ovog čuvenog imanja Karađorđevića. Pre odlaska u Demir Kapiju Miloš Leovac je radio na radio na imanju u Topoli.

Sede drugi s leva Miloš Leovac upravnik imanja treći s leva gospodin Rašković upravnik svih imanja drugi s desna u uniformi žandarmerisjki narednik Čurdić iz Užica šef obezbeđenja imanja, dok drugi nisu identifikovani.

Do 1941. godine, na imanju Karađorđevića u Demir Kapiji izgrađene su dve upravne zgrade, jedna reprezentativna vila, dve stambene zgrade, vinarski podrum kapaciteta 150.000 litara, dve radionice za popravku poljoprivrednih mašina, staja za konje, staja za krave sa automatskim pojilicama, koš za kukuruz, magacin i dr.

Na slici kod vinskog podruma devojčica Radmila-ćerka upravnika Miloša Leovca koja je slike sačuvala i koja je i danas živa.
U jeku izgradnje kompleksa, 1931. godine, valandovski region je zadesio katastrofalan zemljotres. Uverivši se lično u posledice katastrofe, kralj je naredio da se za najugroženije, žitelje obližnjeg sela Banja, podignu kuće. U neposrednoj blizini kraljevskog imanja izgrađena je i železnička stanica, škola, pošta, sedište sreske uprave.Na obližnjoj reci Bošavici, izgrađen je mlin sa električnom centralom snage 132 kilovata, koja je osvetljavala posed i čitavo naselje Demir Kapije. Na kilometar jugozapadno od imanja, podignuta je ergela za uzgoj lipicanera.

U blizini ergele, izgrađena je dvorska vodenica, za mlevenje koncentrata. U njenom sastavu je bila i centrala jednosmerne struje od 110 volti za osvetljavanje ergele. Uz svinjce, farmu ovaca i kokošaka, na imanju je tada bila i prilično vredna mehanizacija: dva traktora, vršalica, kosačica i dr.

Oko pet hektara je bilo pod raznim voćem, a stočna hrana se gajila na površinama od oko 70 hektara. Na imanju je do početka Drugog svetskog rata radilo oko 200 radnika i 25 službenika.


ZANIMLJIVA PRIČA
Kad je izbio rat 1941 upravnik imanja Miloš Leovac je poslao suprugu i ćerku za Beograd, a on je ostao do poslednjeg dana na imanju sa radnicima koji su mu bili odani.Inače živeli su u Krunskoj 7 u kući u vlasništvu dvora, a pripadala je princu Đorđu.Po kazivanju supruge upravnika imanja to su bili šiptarski robijaši slobodnjaci. Kada su bugarski okupatori došli u Demir Kapiju upravnik imanja ih je sačekao sa radnicima imanja raportirao bugarskom pukovniku i rekao mu : “ predajem vam imanje u ispravnom stanju“. Makedonac- bugar koji je bio srbomrzac i stalno govorio da će se “ napiti se srpske krvi“ je skočio da nagovara Bugare da ih sve pobiju, ali je bugarski pukovnik naredio da se svima omogući bezbedan odlazak kući. Upravniku imanja je dao kočije i naredio da ga sa stvarima koje želi da ponese otprate na poslednji voz za Beograd. O tom činu upravnika imanja su pisale i bugarske okupacione novine.
Vlasničke transakcije sa jednim od najlepših i najuređenijih imanja kralja Aleksandra Karađorđevića, koje je testamentom ostavio princu Tomislavu rešene su na štetu Karđorđevića. Podrum i deo kompleksa skopska firma „Floraskop” imanje je prepustila „Agropinu”, čiji je vlasnik ugledna kavadaračka porodica vinogradara Elenovi.

Muljača za grožđe u vrtu imanja u Demir Kapiji
Novi vlasnici pažljivo prave i čuvaju vino za probrane kupce. Tu sazreva i čuveno vino „Vila Marija”, imenovano u čast kraljice Marije.

Kraljevska vila: vidljivi tragovi nekadašnje raskoši

A Vila Marija, koja je bila ukras kraljevog imanja u Demir Kapiji, izdvojena ogradom u levom uglu prostranog dvorišta, još čeka na obnovu. Zub vremena i ljudski nemar nisu joj sasvim naudili. I onako siva i zapuštena, sa dvema prelepim karijatidama na glavnom ulazu, rečitije od bilo čega, govori o nekadašnjoj raskoši. Pravljena je po nacrtu samoga kralja, namenjena, kraljici Mariji.

Po zamisli Elenovih, kraljevska vila bi trebalo da postane rezidencijalni objekat zatvorenog tipa. Savet opštine Demir Kapije je 24. decembra 2002. Godine odlučio da sve znamenitosti u opštini stavi pod zaštitu države, a Vila „Marija“ je od nedavno i pod zaštitom UNESKA.

UČIMO ISTORIJU…
Na tom mestu emisari kralja Aleksandra Karađorđevića I, pre osam decenija tek su utvrđivali lokaciju za hram koji je njihov kralj naumio da gradi. Tako je sagrađena crkva Sv. Atanasija kako su ga meštani nazvali „Mali Oplenac”, a potom i jedno od mnogih kraljevih imanja, u bivšoj Jugoslaviji.

Crkva Sv. Atanasija prozvana „Mali Oplenac”
Na imanju u Demir Kapiji kralj je boravio samo jednom i to 8. marta 1931. godine, posle obilaska Valandova i okoline, tada pogođenih katastrofalnim zemljotresom.I kraljica Marija je u kraljevskoj kući kraj Demir Kapije bila redak gost, zabeleženo je da je dolazila 1934. godine, posle atentata na Aleksandra Katrađorđevića.

Kraljica Marija u poseti
Tokom 1929. godine na imanju su zasađene plantaže vinove loze, koje su postepeno narastale sve do 1941. godine. Bilo je tu svih sorti grožđa, dok se vino je prerađivano u kraljevskom podrumu i čuvalo u bačvama od najboljeg slavonskog hrasta.

Od zaborava, sačuvane su fotografije Joce Gospića unuka nekadašnjeg upravnika Kraljevskog imanja Miloša Leovca, koje će nam dočarati tadašnju sliku ovog čuvenog imanja Karađorđevića. Pre odlaska u Demir Kapiju Miloš Leovac je radio na radio na imanju u Topoli.

Sede drugi s leva Miloš Leovac upravnik imanja treći s leva gospodin Rašković upravnik svih imanja drugi s desna u uniformi žandarmerisjki narednik Čurdić iz Užica šef obezbeđenja imanja, dok drugi nisu identifikovani.

Do 1941. godine, na imanju Karađorđevića u Demir Kapiji izgrađene su dve upravne zgrade, jedna reprezentativna vila, dve stambene zgrade, vinarski podrum kapaciteta 150.000 litara, dve radionice za popravku poljoprivrednih mašina, staja za konje, staja za krave sa automatskim pojilicama, koš za kukuruz, magacin i dr.

Na slici kod vinskog podruma devojčica Radmila-ćerka upravnika Miloša Leovca koja je slike sačuvala i koja je i danas živa.
U jeku izgradnje kompleksa, 1931. godine, valandovski region je zadesio katastrofalan zemljotres. Uverivši se lično u posledice katastrofe, kralj je naredio da se za najugroženije, žitelje obližnjeg sela Banja, podignu kuće. U neposrednoj blizini kraljevskog imanja izgrađena je i železnička stanica, škola, pošta, sedište sreske uprave.Na obližnjoj reci Bošavici, izgrađen je mlin sa električnom centralom snage 132 kilovata, koja je osvetljavala posed i čitavo naselje Demir Kapije. Na kilometar jugozapadno od imanja, podignuta je ergela za uzgoj lipicanera.

U blizini ergele, izgrađena je dvorska vodenica, za mlevenje koncentrata. U njenom sastavu je bila i centrala jednosmerne struje od 110 volti za osvetljavanje ergele. Uz svinjce, farmu ovaca i kokošaka, na imanju je tada bila i prilično vredna mehanizacija: dva traktora, vršalica, kosačica i dr.

Oko pet hektara je bilo pod raznim voćem, a stočna hrana se gajila na površinama od oko 70 hektara. Na imanju je do početka Drugog svetskog rata radilo oko 200 radnika i 25 službenika.


ZANIMLJIVA PRIČA
Kad je izbio rat 1941 upravnik imanja Miloš Leovac je poslao suprugu i ćerku za Beograd, a on je ostao do poslednjeg dana na imanju sa radnicima koji su mu bili odani.Inače živeli su u Krunskoj 7 u kući u vlasništvu dvora, a pripadala je princu Đorđu.Po kazivanju supruge upravnika imanja to su bili šiptarski robijaši slobodnjaci. Kada su bugarski okupatori došli u Demir Kapiju upravnik imanja ih je sačekao sa radnicima imanja raportirao bugarskom pukovniku i rekao mu : “ predajem vam imanje u ispravnom stanju“. Makedonac- bugar koji je bio srbomrzac i stalno govorio da će se “ napiti se srpske krvi“ je skočio da nagovara Bugare da ih sve pobiju, ali je bugarski pukovnik naredio da se svima omogući bezbedan odlazak kući. Upravniku imanja je dao kočije i naredio da ga sa stvarima koje želi da ponese otprate na poslednji voz za Beograd. O tom činu upravnika imanja su pisale i bugarske okupacione novine.
Vlasničke transakcije sa jednim od najlepših i najuređenijih imanja kralja Aleksandra Karađorđevića, koje je testamentom ostavio princu Tomislavu rešene su na štetu Karđorđevića. Podrum i deo kompleksa skopska firma „Floraskop” imanje je prepustila „Agropinu”, čiji je vlasnik ugledna kavadaračka porodica vinogradara Elenovi.

Muljača za grožđe u vrtu imanja u Demir Kapiji
Novi vlasnici pažljivo prave i čuvaju vino za probrane kupce. Tu sazreva i čuveno vino „Vila Marija”, imenovano u čast kraljice Marije.

Kraljevska vila: vidljivi tragovi nekadašnje raskoši

A Vila Marija, koja je bila ukras kraljevog imanja u Demir Kapiji, izdvojena ogradom u levom uglu prostranog dvorišta, još čeka na obnovu. Zub vremena i ljudski nemar nisu joj sasvim naudili. I onako siva i zapuštena, sa dvema prelepim karijatidama na glavnom ulazu, rečitije od bilo čega, govori o nekadašnjoj raskoši. Pravljena je po nacrtu samoga kralja, namenjena, kraljici Mariji.


Po zamisli Elenovih, kraljevska vila bi trebalo da postane rezidencijalni objekat zatvorenog tipa. Savet opštine Demir Kapije je 24. decembra 2002. Godine odlučio da sve znamenitosti u opštini stavi pod zaštitu države, a Vila „Marija“ je od nedavno i pod zaštitom UNESKA.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

Ilustrovana Politika, 23. februar 2012.

Bajka o zlatnim polugama

Prestolonaslednik i njegova supruga već više od jedne decenije žive u dvorskom kompleksu na Dedinju, imanju koje je pripadalo njegovom ocu kralju Petru Drugom. Pitanje održavanja i troškova tog istorijskog spomenika povremeno izaziva nedoumice, a naši domaćini su nam objasnili zbog čega misle da je oko te stvari sve jasno i odgovorili iskreno i otvoreno na poneka neprijatna pitanja

Srđan JOKANOVIĆ
Snimio Željko SINOBAD

Proteklih meseci princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević našli su se u centru zbivanja koja nisu očekivali. Gotovo istovremeno, na njih su se sručila pitanja o troškovima održavanja dvora u kome žive, optužbi bivše službenice i zastoju u procesu prenošenja posmrtnih ostatak predaka ove familije rasutih po svetu. Zapelo je i oko pitanja povraćaja imovine, ali to je pitanje koje tišti mnoge građane Srbije.

Posetili smo ih na licu mesta, u kraljevskom dvorskom kompleksu na Dedinju. Iako su ceo dan išli od jednog sastanka do drugog, sa obeležavanja dana državnosti Srbije na humanitarnu akciju u večernjim časovima, bili su raspoloženi da odgovore na naša pitanja, čak i ona neprijatna.

Troškovi održavanja dvorova kao da najviše iritiraju neke delove javnosti koji tvrde da živite na račun države. Šta je istina u svemu tome?

Godinama se ponavljam na tu temu i ponekad mislim da sam dosadan, ali uvek iznova neko počinje da manipuliše medijima oko tih stvari, pa je možda važno da se ponovi. Najpre činjenicu da je kompleks na Dedinju bila privatna imovina mog oca kralja Petra Drugog i mojih stričeva princa Tomislava i princa Andreja, a koja je konfiskovana ukazom Edvarda Kardelja 1947. godine. Tim aktom odgovornost za održavanje poseda prešla je na državu i njen budžet i to se nastavilo sve do 2001. godine. Finansiranje iz budžeta prestalo je te godine, pošto je vlada Savezne Republike Jugoslavije mojoj porodici dozvolila da koristi imanje.

Ko je od tada plaćao održavanje dvorova?
Ceo taj istorijski kompleks smo do sredine 2004. plaćali mi, od novca koji smo dobili prodajom naše kuće u Londonu u kojoj smo živeli dvadeset godina i gde smo odgajili naše sinove. Novac je bio neophodan za osnovne popravke jer je kompleks bio u lošem stanju, o čemu postoje i dokumenta državne komisije iz devedesetih godina kao i iz 2001. godine. Od 2004. država je dvorove ponovo stavila na budžet koji se planira u okviru Ministarstva kulture i na kraju svake godine podnosi se detaljan izveštaj. I treba naglasiti da troškove za hranu i sve lične potrebe snosimo sami, a da novac iz budžeta služi za kulturne promocije, izložbe, turističke posete i dnevno održavanje kompleksa. Treba da znate da je ovaj posed bio zabranjeni grad tokom šezdeset godina i od 2001. je nekoliko stotina hiljada ljudi obišlo ovo mesto.

Gde je onda nastao problem?

Nastao je 2007. godine kada je budžet smanjen i ovako veliko imanje više nije moglo da preživi ni da priušti potrebne popravke i održavanje. Posebno je veliki problem sa krovom Belog dvora koji prokišnjava i onemogućava njegovo korišćenje. I grejanje i električne instalacije u tom dvoru zahtevaju generalnu popravku. Vlada zna za sve to, ali ništa ne preduzima, iako će što se to više odlaže, koštati sve više. Rekao sam vladi da imanje vrati porodici koja će tada pronaći neophodna sredstva da stvari konačno dovede u red. Mi, naslednici, dogovorićemo se o načinu korišćenja kompleksa i života u njemu i samo je jedno izvesno: podela i prodaja ne dolaze u obzir. To je kulturno blago Srbije. U međuvremenu, dužnost vlade je da o imanju brine kako treba. I još nešto: ne treba zaboraviti da je humanitarni rad moje supruge i njene fondacije doneo milione evra u Srbiju, a zajedno smo bili domaćini brojnim stranim ulagačima.

A kako vi zarađujete, odakle novac kojim se izdržavate?

Povodom senzacionalističkih propagandnih bajki o džakovima punih zlatnih poluga koje je navodno moj otac 1941. poneo sa sobom u izbeglištvo, hoću da kažem da je on živeo vrlo skromno u egzilu, ponekad na ivici siromaštva, ali uvek sa ponosom. I naravno da nije mogao da ostavi nikakvo nasledstvo. Najvažnija stvar koju mi je ostavio u nasleđe su vrednosti u koje je verovao, kao što su demokratija, sloboda, tolerancija.
I ja sam celog života radio, baš kao moj otac, najpre kao oficir u vojsci, a onda i u drugim poslovima. Moji sinovi su sada odrasli ljudi, tako da moja supruga i ja imamo sasvim dovoljno da izdržavamo sebe.

U javnost je dospela i ispovest bivše službenice dvorskog kompleksa koja je tvrdila da je ovde bila maltretirana? Onda se postavilo pitanje plaćanja zaposlenih i vašeg odnosa prema njima?

Ljudi misle da je ovo neki dvor sa velikom svitom i balovima. Suprotno. Dvadeset četiri zaposlena brine za osam hiljada kvadratnih metara muzejskog prostora i 130 hektara parkova i šuma. Znam svakog od mojih zaposlenih, njihove porodice, decu. Svake godine, za Božić i Uskrs, posle velikog prijema koji ovde pravimo za decu bez roditelja iz cele Srbije, družimo se sa zaposlenima i njihovim porodicama. Takođe, za našu slavu pozivamo sve bivše zaposlene i većina njih redovno dolazi.

Ko vas toliko mrzi da stalno izmišlja, kako kažete, te skandale?
Ne verujem da sve to ima veze sa mržnjom. To je «samo» stalna glad sa skandalima i senzacionalističkim vestima i pristup pojedinih medija koji takve stvari koriste za podizanje rejtinga ili popunjavanje prostora kada nema drugih velikih dešavanja. Takođe, neki ljudi iza takvih medija pokušavaju da operu sebe tako što će zaprljati mene. Na njihovu žalost, to se nije desilo i jedino što ostaje jeste buka koju prave u javnosti. Nema skandala, samo priča o skandalima. Na žalost, priroda medija je takva da nikakva ispravka ili istina nije toliko «seksi» roba kao sam skandal, bez obzira da li postoji ili je izmišljen.

Kakva je budućnost monarhije u Srbiji, šta očekujete za sebe?
Uopšte nije reč o tome šta očekujemo za sebe već šta želimo Srbiji. Srbiju vidim kao modernu, uspešnu evropsku zemlju sa najvećim demokratskim standardima, a u to se ustavna parlamentarna monarhija savršeno uklapa. U zemlji sa političkim životom ispunjenim takvim strastima kao što je to u Srbiji, postojanje neutralnog šefa države je važna stvar. Da ne spominjem simboličku važnost i svesnost našeg identiteta u trenutku pristupanja Evropskoj uniji.

Da li biste mogli da kažete da nikada ne biste napustili Srbiju, čak iako više ne budete mogli da izdržavate kompleks u kome živite?

Ne očekujem da se ikada nađem u takvoj situaciji, ali meni je prioritet uvek bio i biće narod Srbije. Znate, ja nisam rođen u ovom dvorskom kompleksu, živeo sam u različitim zemljama više od pedeset godina, ali sam uvek živeo tako da mi materijalne vrednosti nisu bile najvažnije. Sa druge strane, ako na dvorski kompleks gledamo kao na spomenik kulture i istorije, simbol srpske tradicije, važno je da on nastavi ovakav život kakav je imao tokom poslednjih deset godina.

Mnogi vam zameraju to što vaši sinovi ne žive ovde. Zar oni to ne žele?

Doći će, brže nego što mislite. Ljudi kojima to smeta, njima bi smetalo bilo šta. Nije stvar sa mojim sinovima da budu ovde, već da budu ovde s razlogom. Za to im je potrebno iskustvo, znanje i mudrost koje trenutno stiču školujući se i radeći u svetu. Taj trenutak njihovog dolaska će doći.

Zameraju vam i što srpski jezik ne govorite bolje?
Princeza Katarina: Nema opravdanja za to, znam. Kada nešto nije u redu, nema opravdanja. Ali, kada smo došli ovde, dali su nam ključeve, mi smo rekli hvala, a onda su počeli da stižu računi za sve, struju, benzin…niko nam tri i po godine ništa nije davao. Istovremeno smo trčali sa jedne na drugu humanitarnu akciju za bolnice, decu, izbeglice. Ko će da stigne da ima časove jezika pored 650.000 izbeglica kojima treba nekakva pomoć. Stigle su na red popravke u dvoru, oprema za bolnice koja je trebalo da zameni onu stariju od tri decenije ili da stigne tamo gde je nije bilo. I još nešto bih htela da kažem. Ovde ima mnogo ljudi koji dobro govore srpski, ali ništa nisu uradili za svoju zemlju. Moj muž ima srce na pravom mestu za Srbiju, čak iako to ponekad „možda“ ne može da kaže na tečnom srpskom jeziku.

U kakvim ste odnosima sa našim političarima i drugim članovima porodice Karađorđević?

Nemam omiljene i neomiljene stranke ili političare. Prvi i osnovni princip ustavne monarhije je jednak odnos prema svima. Ruku pružam svima, a samo od njih zavisi da li ćemo se i rukovati. A za bolje razumevanje porodice Karađorđević, važno je znati da glavna grana ide od kralja Aleksandra Prvog i preko njegovih sinova Petra Drugog i prinčeva Tomislava i Andreja. Postoji i bočna grana od kneza Arsena, njegovog sina kneza Pavla i njegovih potomaka. Glavni princip totalitarnog režima Jugoslavije i kasnije u Srbiji bio je da podgreju ambicije nekih članova porodice, posebno iz bočne grane, kako bi razjedinili porodicu. Mediji nisu pomagali u smirivanju, što zbog neznanja, što zbog loših namera. Poslednji slučaj bio je naslov u jednim dnevnim novinama, i to ozbiljnim, da sam ja protiv toga da se knez Pavle i kneginja Olga sahrane u porodičnoj grobnici na Oplencu. To je nonsens i suprotno od mog stava. Pre nekoliko sedmica dao sam intervju za britanski «London Tajms» u kome sam govorio o knezu Pavlu, a možda ste primetili i da sam poslao pismo predsedniku Tadiću, premijeru Cvetkoviću i njegovoj svetosti patrijarhu Irineju sa molbom da podrže prenos svih Karađorđevića sahranjenih u inostranstvu. Ja sam glava porodice i tako se ponašam.

На Сретење 15.фебруара 2012.године Сабор монархиста Србије прославио је по други пут своју Крсну славу у Аранђеловцу.
Након Свете Литургије у храму Вазнесења Господњег и помена у Марићевића јаризи поводом прославе 208 годишњице подизања Првог српског устанка и дана Државности Србије у Орашцу које је служио Епископ Шумадијски господин Јован уз саслужење свештенства Епархије шумадијске одржана је прослава Крсне славе САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ у Аранђеловцу.
Уз саслужење свештенства Епархије шумадијске освећењу и резању славског колача присуствовали су престолонаследник Александар II Карађорђевић и Принцеза Катарина које су дочекали др Горан Благојевић председник и Љиљана Јовановић потпредседник Сабора. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследникa Александарa II и Принцезу Катарину поздравили су многобројни гости и чланови Сабора монархиста, Равногорског Покрета и друге националне монархистичке организације.

У пратњи Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследникa Александрa II и Принцезе Катарине налазили су се чланови саветодавних Тела Круне, г.Душан Бабац, др Чедомир Антић, г.Дарко Спасић и г. Бојан Старчевић председник КС који су се заржали у срдачном разговору са домаћинима.

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

  

KRALjEVSKI PAR NA OBELEŽAVANjU DANA DRŽAVNOSTI I 208. GODIŠNjICE PRVOG SRPSKOG USTANKA

Beograd, 15. februar 2012. – Njihova Kraljevska Visočanstva  Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina u pratnji članova Savetodavnih Tela Krune, g. Dušana Babca, dr Čedomira Antića i g. Darka Spasića prisustvovali su danas svečanosti obeležavanja Dana državnosti Srbije i 208. godišnjici podizanja Prvog srpskog ustanka, u Orašcu. Ceremoniji je prisustvovao i Nj.E. g-din Predrag Marković, ministar kulture i informisanja.

Proslava je započela Svetom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Vladika šumadijski G. Jovan, uz sasluženje sveštenstva eparhije šumadijske.

Potom je održan pomen u Marićevića jaruzi, a onda su Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, g-din Predrag Marković, ministar kulture, i predsednik opštine Aranđelovac položili vence na spomenik Karađorđu. U okviru ceremonije, govore su održali Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, g-din Predrag Marković, ministar kulture, i predsednik opštine Aranđelovac.

Prestolonaslednik Aleksandar je istakao u svom govoru: “Pozdravljam vas na ovaj sveti dan, na jednom od najsvetijih mesta srpske slobode, kao domaćin i Karađorđev potomak! Orašac i Oplenac su simbol moderne srpske države i slobode. I ranije je u nedavnoj prošlosti bilo trenutaka kada se ta istina sakrivala i neka druga izmišljala.

Neistina putuje brzo, ali je istina postojana i dugo traje. Zato smo mi i danas ovde, i naši potomci će sutra isto biti ovde. Da bi bila u  Evropi, Srbija ne mora nikud da ide. Dovoljno je da se vrati sebi i svojim temeljima, i zauzme svoje mesto među narodima, kao stara evropska kraljevina, mesto koje je imala pa izgubila!


Srpski narod je u temelje evropske civilizacije uneo ne samo svoje heroje, svece i mučenike, nego i svoju umetnost, nauku, ideje i ideale svojih najboljih sinova! Evropa se već klanjala srpskoj kulturi. Od nas zavisi da li će to još jednom u budućnosti nastaviti da čini!“

Po završetku ceremonije u Orašcu, Kraljevski par je prisustvovao proslavi Krsne Slave Unije Monarhista u Aranđelovcu.  

Nakon toga, Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina i članovi savetodavnih tela Krune prisustvovali su službi koju je u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski G. Jovan. Potom su Njegovo Kraljevsko Visočasntvo Prestolonaslednik Aleksandar i članovi savetodavnih tela Krune položili vence na grob Vrhovnog Vožda Prvog srpskog ustanka, Karađorđa. 

 

Дана 15. фебруара Србија слави Дан државности,

обележавајући 208. годишњицу Првог српског устанка, када је под вођством вожда Карађорђа почела борба за ослобођење од Отоманске империје, као и годишњицу проглашења Сретењског устава (1835).
Извор: Танјуг

Profesor Nikola Moravčević, član Krunskog saveta, o prenosu posmrtnih ostataka kralja Petra II i kraljica Marije i Aleksandre i šansama monarhije u Srbiji
INTERVJU
Autor: Jelena Tasić 09/02/2012
Izvor: Danas
Profesor Univerziteta Ilinois u Čikagu, književnik i član Krunskog saveta Kraljevskog doma Karađorđević, Nikola Moravčević u razgovoru za Danas kaže da je „jedan od prioriteta savetodavnih tela Krune želja princa Aleksandra da, ako je moguće tokom ove godine, prenese posmrtne ostatke kralja Petra i kraljica Marije i Aleksandre na Oplenac“.
- Prestolonaslednik je i pre više od godinu i po u vezi sa tim poslao pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali Tadićev kabinet nije odgovorio ni do danas. Ne vidim u čemu je problem. Posmrtni ostaci kralja i dve kraljice bili bi doneti na beogradski aerodrom, odatle preneti verovatno u Svetosavski hram, gde bi bi bili izloženi dan, dva. Onda bi u svečanoj povorci bili prebačeni do Oplenca i sahranjeni u kripte. Engleska kraljica se složila da se kraljica Marija prenese, samo je napomenula da bi želela da to bude pristojan i prepoznat akt u državi. Bez obzira šta smo danas i šta ćemo sutra biti, ovo su, naposletku, dve kraljice i kralj, koji su deo istorije ove zemlje. Međutim, jako je malo dobre volje ovde dosad oko toga pokazano, iako je ovu ideju podržao i pokojni patrijarh Pavle, a podržava je i sadašnji poglavar SPC. Prestolonaslednik Aleksandar kaže da je razgovarao sa patrijarhom Irinejem, koji je rekao da će Crkva u tome učestvovati.
Ovo pitanje aktuelno je već više godina, ali su sporne državne počasti uz koje bi nekadašnji kralj i kraljice trebalo da se sahrane.
- To znači samo vod vojnika koji bi se pojavio. Problem je što oni koji su sada na vlasti oklevaju da učine bilo šta što bi na neki način u narodu podiglo osećanje monarhije. Ipak, treba imati u vidu da smo mi čudna zemlja na mnogo načina, jer je i posmrtna urna jednog od najvećih svetskih naučnika Nikole Tesle završila kao eksponat u Teslinom muzeju. To u svetu nigde nema. Moj savet prestolonasledniku, kad sam došao u Beograd pre mesec dana, bio je da pošalje još jedno pismo predsedniku države koje ne bi bilo ni predlog, ni zahtev, nego obaveštenje da će ove godine on to da uradi i da ih obaveštava na vreme da država, ako to želi, učestvuje. Mislim da to treba da se uradi, čak i ako država neće. Ako bi se na to gledalo i kao na politički proces, prestolonaslednik bi možda dobio i više političkih poena ako bi država odbila da u učestvuje u tome, jer je to sramota.
Kako objašnjavate da se osam godina posle trajnog povratka princa Aleksandra i princeze Katarine u otadžbinu, u srpskoj javnosti više govori o izdržavanju dvorova nego o ideji obnove monarhije?
- Ono što se desilo posle Drugog svetskog rata ostavilo je ogromne tragove. Veliki deo tog perioda proveo sam u inostranstvu i znam da se u to vreme ovde o monarhiji govorilo tendenciozno i neistinito, te je prosečan stanovnik Srbije danas donekle uslovljen onim što je čuo. A, istina je da je Srbija stara evropska država, u kojoj je monarhija kao sistem vladavine postojala još u 12. veku. Srbi su jedan od retkih evropskih naroda sa domaćom, narodnom dinastijom, dok su državama u okruženju velike sile nametale strane dinastije. Povratak monarhije bio bi povratak ka nekom najstarijem autentičnom identitetu koji je ova nacija imala. Ustavne parlamentarne monarhije, koje su sačuvale svoju istorijsku tradiciju i kontinuitet, danas su među najstabilnijim i najbogatijim zemljama sveta. Kralj je u njima nadstranačka ličnost koja simbolično predstavlja naciju, dok specifični, svakodnevni politički problemi pripadaju stranci ili koalicija stranaka koje dobiju najveću podršku na nacionalnim izborima. Srbima se do sada nije dala prilika da se slobodnim, demokratskim načinom, na plebiscitu izjasne da li žele da žive u republici ili u monarhiji.
Da li je kampanja protiv monarhije manja poslednjih 11 godina?
- Monolitnost socijalističkog sistema sa Savezom komunista, zamenili smo sistemom koji ima neke tendencije ka monarhiji. Ali, kad pogledate naše sadašnje političke stranke – kako one na vlasti, tako i one u opoziciji, sve su one liderske, tako da se može reći da smo Savez komunista zamenili sa desetak manjih „saveza“ koji se ponašaju na isti način. Ako gledate danas političku scenu u Srbiji, svi oni koju su na vlasti ili imaju aspiracije ka tome, na prestolonaslednika, koji predstavlja ideju monarhije, gledaju kao na konkurenciju i „igrača“ koji će da na neki način proširi tu scenu i time smanji prostor za njihove ambicije. Niko ne voli konkurenta.
A ko bi trebalo da pokrene pitanje obnove monarhije? Pre nekoliko godina savetodavna tela Krune načela su tu temu, ali se pokazalo da je reč o nerazrađenoj ideji.
- To je teško pitanje. Povratak monarhije je moguć na nekoliko načina. Mora se uzeti u obzir Ustav koji danas postoji. Neću da budem ni napadač, ni branilac ovog Ustava, ali očigledno je da će uskoro biti menjan, jer ne odgovara okolnostima u kojima smo. Ako ostavimo na stranu nasilni preokret na ulicama, za šta monarhija nije, drugi način je da se reprezentativne političke stranke u parlamentu slože da raspuste skupštinu, ponovo je sazovu kao ustavotvornu i da u tom procesu skupština ponudi presto prestolonasledniku Aleksandru, koji nije želeo da u izgnanstvu nosi titulu kralja, iako to on formalno jeste od trenutka kada je izdahnuo njegov otac kralj Petar Drugi. Na taj način je i prestolonaslednikov deda kralj Petar Prvi prihvatio ponudu da bude kralj ove zemlje.
Da li zaista mislite da je to ostvarivo u sadašnjim političkim okolnostima?
- Ni mi, ni prestolonaslednik, niti bilo ko u političkom procesu ne misli da je ovo u sadašnjim okolnostima moguće. Ostaje još jedan način, a to je plebiscit. Ali, niko u plebiscit ne ide pre kampanje. Na osnovu poređenja nekoliko anketa sprovedenih u javnosti, može se doći do zaključka da u ovom trenutku u zemlji postoji podrška monarhiji od oko 25 procenata. To je bez ikakve kampanje i objašnjavanja. Treba imati u vidu da je pitanje monarhije ostalo potpuno nerešeno još od kraja Drugog svetskog rata. To je stari problem, a kad se nešto ostavlja po strani dugo vremena, ne znači da će se izgubiti, nego da će narasti i jednog dana morati rešiti. Ubeđen sam da se u političkom koškanju koje se danas događa, može desiti da neka od stranaka, grupacija ili koalicija dođe do zaključka da bi podržavanje monarhije moglo da bude među argumentima da dođe ili ostane na vlasti. Sumnjam da bi DS bila ta koja bi to uradila, ali ne postoji ni zakon da će DS ostati večno na vlasti.
Kralj Petar rehabilitovao kneza Pavla
Osim dileme da li je kralj Petar Drugi abdicirao u emigraciji, ovde postoji i dilema da li princ Aleksandar ima pravo na srpski presto, jer su njegov deda i otac bili jugoslovenski suvereni, a Jugoslavija se raspala.
- Kralj Petar Drugi nije abdicirao. Kad ga je Zapad pritisnuo da odobri vladu Šubašić – Tito, koju ni on niti bilo ko u našem političkom spektrumu u Londonu nije želeo, kralj je tom odlukom svoje kraljevske prerogative prebacio na tu vladu. To u međunarodnom pravu znači da dok ta vlada postoji, on je po strani. Pošto se ta vlada sama od sebe srušila, prerogativi su ponovo bili njegovi. Osim toga, da je abdicirao kako bi posle toga u Londonu mogao da izda proklamaciju o rehabilitaciji kneza Pavla, koji je bio u nemilosti kod Engleza za vreme Drugog svetskog rata zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Taj dokument izdao je zvanično kao kralj, na šta ne bi imao pravo da je abdicirao. Kada je stvarana Kraljevina SHS 1918. u njenim početnim zakonima svugde je bilo napisano da ta nova zemlja – federacija Južnih Slovena prihvata da je predstavlja srpska monarhija. Naši monarsi bili su i ostali srpski. Dom Karađorđevića to nikad nije prestao da bude.

V. TALOVIĆ | 10. februar 2012. 20:57 |
Ćerka kneza Pavla Karađorđevića podržava inicijativu dvora za prenos sedmoro članova dinastije. Odgovor iz Lozane, gde su sahranjeni knez Pavle i Olga
Jelisaveta KarađorđevićPODRŽAVAM inicijativu prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i Kraljevskog dvora za ekshumaciju i sahranu posmrtnih ostataka sedmoro počivših članova dinastije Karađorđević u otadžbini. Znam da ima inicijativa da se obavi zajednička sahrana na Oplencu, ali ne mogu da čekam da oni privedu kraju proceduru, jer sam ja na dobrom putu da uskoro dobijem svu neophodnu dokumentaciju švajcarskih vlasti za prenos mog oca kneza Pavla, moje majke kneginje Olge i brata Nikole u Srbiju.
Ovo u razgovoru za „Novosti“ kaže princeza Jelisaveta Karađorđević, kojoj je upravo na beogradsku adresu stigao dopis iz ovlašćene kancelarije u Lozani sa precizno utvrđenim protokolom i procedurom, čak i sa preliminarnom cenom prenosa.
- Uskoro ću tačno znati koliko su troškovi ekshumacija, ali pretpostavljam da bi za sve troje koštali nešto više od 20.000 evra – kaže princeza Jelisaveta.
PODRŠKA PRINCA ČARLSA PRE dva dana u kraljevskoj palati u Londonu princeza Jelisaveta se srela s rođakom, princom Čarlsom.
- On me podržava, srećan je što će moj otac knez Pavle, sa majkom i bratom biti sahranjen u porodičnoj grobnici na Oplencu koju je gradio kralj Petar Prvi Karađorđević – kaže princeza Jelisaveta. – Volela bih da i on prisustvuje ovom događaju.
- Privatno sam se obratila i Konzulatu Švajcarske u Beogradu sa molbom da mi kažu koliko bi koštao prenos posmrtnih ostataka iz Lozane u Cirih i iz Ciriha u Beograd. Od cene zavisi da li će se to obaviti avionom ili kolima.
Posle blagoslova koji je nedavno dobila od patrijarha srpskog Irineja, princezu hrabri i podrška vlasti da se sahrana na Oplencu obavi uz državničke počasti. To znači da bi država snosila i troškove sahrane.
- Smatram da moj otac koji je zbog istorijske nepravde u izganstvu umro, to zaslužuje – kaže princeza Jelisaveta. – Moj san se ostvaruje. I kad se činilo nemogućim, maštala sam o danu da moje drage vratim i sahranim na Oplenac. Biću svakako zadovoljna ako država pokaže volju i plati troškove sahrane.
Po švajcarskim pravilima, ekshumacija se ne obavlja od aprila do oktobra. Iako bi volela da se sahrana obavi što pre, princeza smatra da je početak jeseni optimalno vreme za to.
- Duboko poštujući episkopa šumadijskog Jovana, u čijoj je nadležnosti crkva Svetog Đorđa na Oplencu, uskoro ću mu se obratiti zvaničnom molbom za prijem – kaže princeza. – Srećna sam što me podržava i što se ovom događaju raduje srpski narod ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu.
Princezi je, kako ističe, velika podrška njena porodica, naročito brat Aleksandar, ćerke Kristina i Katarina i sin Nikola, bratanci Mihailo, Đorđe i Vladimir. Svi će, kaže, doći na Oplenac.

KRALjEVSKI DVOR ČEKA PISMO
KRUNSKI savet i prestolonaslednik Aleksandar posle podnošenja zahteva za ekshumaciju i državničku sahranu sedmoro članova porodice Karađorđević još nisu dobili odgovor iz kabineta predsednika i premijera Srbije.
- Lepo je čuti nagoveštaje da je država prihvatila predlog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića da članovi dinastije budu sahranjeni u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Upravni odbor Zadužbine kralja Petra Prvog, u kome su predstavnici crkve, države, lokalne vlasti i krune, odredio je ko će od sedmoro Karađorđevića biti sahranjen u kripti hrama, a ko u porti – kaže Dragoljub Acović, član Krunskog saveta.
Izvor: Novosti

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II OBRATIO SE DRŽAVNIM ZVANIČNICIMA SRBIJE RADI PRENOSA POSMRTNIH OSTATAKA ČLANOVA KRALJEVSKE PORODICE SAHRANJENIH U INOSTRANSTVU

Beograd, 1. februar 2012. – Nj.K.V.Prestolonaslednik Aleksandar II je ponovo uputio pisma NJ.E. g-dinu Borisu Tadiću, predsedniku Srbije i NJ.E. dr Mirku Cvetkoviću, predsedniku Vlade, ponovivši zahtev da posmrtni ostaci Njegovog Veličanstva Kralja Petra II od Jugoslavije (oca NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II i poslednjeg vladara Kraljevine Jugoslavije), Njenog Veličanstva Kraljice Marije od Jugoslavije (supruge NJ.V. Kralja Aleksandra I od Jugoslavije i bake NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II), Njenog Veličanstva Kraljice Aleksandre od Jugoslavije, (supruge NJ.V. Kralja Petra II i majke NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II), Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kraljevića Andreja (najmlađeg brata Nj.V. Kralja Petra II od Jugoslavije i strica Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II), Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Pavla od Jugoslavije, Regenta Kraljevine Jugoslavije, Njenog Kraljevskog Visočanstva Kneginje Olge (supruge Kneza Pavla) i njihovog sina Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Nikole, budu preneti u Srbiju i sahranjeni u kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu uz najviše državne počasti. Njegovoj Svetosti G. Irineju, Patrijarhu srpskom, upućeno je pismo sa molbom za blagoslov.

U svom pismu državnim zvaničnicima, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II je naglasio: „Ne obraćam vam se ni u svojstvu unuka, ni u svojstvu sina niti rođaka blaženopočivših, već kao Srbin u Srbiji. Ličnosti njihovog ranga se ne prenose i ne sahranjuju samo kao izraz porodičnog pijeteta, već kao istorijski gest poštovanja, pomirenja i razumevanja. To je istorijski čin, i takav istorijski čin mora biti odgovornost onih koji se nalaze na najvišim izbornim i izvršnim funkcijama u jednoj državi.“

U pismu Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G.Irineju, NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II je istakao: „Danas, kada su Zakonom o rehabilitaciji skinute sve neopravdane optužbe koje su decenijama izricane protiv članova Kraljevskog doma, uklonjen je i poslednji administrativni razlog koji bi mogao da spreči njihov povratak. Мolim vas Vaša Svetosti, da svojom mudrošću i molitvom pomognete da i svi nevoljni izgnanici Karađorđevići zajedno nađu svoj večni dom u mauzoleju na Oplencu pored svojih svetlih predaka.“

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
фебруар 2012.
П У С Ч П С Н
« јан   мар »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
272829  
Категорије
Webmail