Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

Ilustrovana Politika, 23. februar 2012.

Bajka o zlatnim polugama

Prestolonaslednik i njegova supruga već više od jedne decenije žive u dvorskom kompleksu na Dedinju, imanju koje je pripadalo njegovom ocu kralju Petru Drugom. Pitanje održavanja i troškova tog istorijskog spomenika povremeno izaziva nedoumice, a naši domaćini su nam objasnili zbog čega misle da je oko te stvari sve jasno i odgovorili iskreno i otvoreno na poneka neprijatna pitanja

Srđan JOKANOVIĆ
Snimio Željko SINOBAD

Proteklih meseci princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević našli su se u centru zbivanja koja nisu očekivali. Gotovo istovremeno, na njih su se sručila pitanja o troškovima održavanja dvora u kome žive, optužbi bivše službenice i zastoju u procesu prenošenja posmrtnih ostatak predaka ove familije rasutih po svetu. Zapelo je i oko pitanja povraćaja imovine, ali to je pitanje koje tišti mnoge građane Srbije.

Posetili smo ih na licu mesta, u kraljevskom dvorskom kompleksu na Dedinju. Iako su ceo dan išli od jednog sastanka do drugog, sa obeležavanja dana državnosti Srbije na humanitarnu akciju u večernjim časovima, bili su raspoloženi da odgovore na naša pitanja, čak i ona neprijatna.

Troškovi održavanja dvorova kao da najviše iritiraju neke delove javnosti koji tvrde da živite na račun države. Šta je istina u svemu tome?

Godinama se ponavljam na tu temu i ponekad mislim da sam dosadan, ali uvek iznova neko počinje da manipuliše medijima oko tih stvari, pa je možda važno da se ponovi. Najpre činjenicu da je kompleks na Dedinju bila privatna imovina mog oca kralja Petra Drugog i mojih stričeva princa Tomislava i princa Andreja, a koja je konfiskovana ukazom Edvarda Kardelja 1947. godine. Tim aktom odgovornost za održavanje poseda prešla je na državu i njen budžet i to se nastavilo sve do 2001. godine. Finansiranje iz budžeta prestalo je te godine, pošto je vlada Savezne Republike Jugoslavije mojoj porodici dozvolila da koristi imanje.

Ko je od tada plaćao održavanje dvorova?
Ceo taj istorijski kompleks smo do sredine 2004. plaćali mi, od novca koji smo dobili prodajom naše kuće u Londonu u kojoj smo živeli dvadeset godina i gde smo odgajili naše sinove. Novac je bio neophodan za osnovne popravke jer je kompleks bio u lošem stanju, o čemu postoje i dokumenta državne komisije iz devedesetih godina kao i iz 2001. godine. Od 2004. država je dvorove ponovo stavila na budžet koji se planira u okviru Ministarstva kulture i na kraju svake godine podnosi se detaljan izveštaj. I treba naglasiti da troškove za hranu i sve lične potrebe snosimo sami, a da novac iz budžeta služi za kulturne promocije, izložbe, turističke posete i dnevno održavanje kompleksa. Treba da znate da je ovaj posed bio zabranjeni grad tokom šezdeset godina i od 2001. je nekoliko stotina hiljada ljudi obišlo ovo mesto.

Gde je onda nastao problem?

Nastao je 2007. godine kada je budžet smanjen i ovako veliko imanje više nije moglo da preživi ni da priušti potrebne popravke i održavanje. Posebno je veliki problem sa krovom Belog dvora koji prokišnjava i onemogućava njegovo korišćenje. I grejanje i električne instalacije u tom dvoru zahtevaju generalnu popravku. Vlada zna za sve to, ali ništa ne preduzima, iako će što se to više odlaže, koštati sve više. Rekao sam vladi da imanje vrati porodici koja će tada pronaći neophodna sredstva da stvari konačno dovede u red. Mi, naslednici, dogovorićemo se o načinu korišćenja kompleksa i života u njemu i samo je jedno izvesno: podela i prodaja ne dolaze u obzir. To je kulturno blago Srbije. U međuvremenu, dužnost vlade je da o imanju brine kako treba. I još nešto: ne treba zaboraviti da je humanitarni rad moje supruge i njene fondacije doneo milione evra u Srbiju, a zajedno smo bili domaćini brojnim stranim ulagačima.

A kako vi zarađujete, odakle novac kojim se izdržavate?

Povodom senzacionalističkih propagandnih bajki o džakovima punih zlatnih poluga koje je navodno moj otac 1941. poneo sa sobom u izbeglištvo, hoću da kažem da je on živeo vrlo skromno u egzilu, ponekad na ivici siromaštva, ali uvek sa ponosom. I naravno da nije mogao da ostavi nikakvo nasledstvo. Najvažnija stvar koju mi je ostavio u nasleđe su vrednosti u koje je verovao, kao što su demokratija, sloboda, tolerancija.
I ja sam celog života radio, baš kao moj otac, najpre kao oficir u vojsci, a onda i u drugim poslovima. Moji sinovi su sada odrasli ljudi, tako da moja supruga i ja imamo sasvim dovoljno da izdržavamo sebe.

U javnost je dospela i ispovest bivše službenice dvorskog kompleksa koja je tvrdila da je ovde bila maltretirana? Onda se postavilo pitanje plaćanja zaposlenih i vašeg odnosa prema njima?

Ljudi misle da je ovo neki dvor sa velikom svitom i balovima. Suprotno. Dvadeset četiri zaposlena brine za osam hiljada kvadratnih metara muzejskog prostora i 130 hektara parkova i šuma. Znam svakog od mojih zaposlenih, njihove porodice, decu. Svake godine, za Božić i Uskrs, posle velikog prijema koji ovde pravimo za decu bez roditelja iz cele Srbije, družimo se sa zaposlenima i njihovim porodicama. Takođe, za našu slavu pozivamo sve bivše zaposlene i većina njih redovno dolazi.

Ko vas toliko mrzi da stalno izmišlja, kako kažete, te skandale?
Ne verujem da sve to ima veze sa mržnjom. To je «samo» stalna glad sa skandalima i senzacionalističkim vestima i pristup pojedinih medija koji takve stvari koriste za podizanje rejtinga ili popunjavanje prostora kada nema drugih velikih dešavanja. Takođe, neki ljudi iza takvih medija pokušavaju da operu sebe tako što će zaprljati mene. Na njihovu žalost, to se nije desilo i jedino što ostaje jeste buka koju prave u javnosti. Nema skandala, samo priča o skandalima. Na žalost, priroda medija je takva da nikakva ispravka ili istina nije toliko «seksi» roba kao sam skandal, bez obzira da li postoji ili je izmišljen.

Kakva je budućnost monarhije u Srbiji, šta očekujete za sebe?
Uopšte nije reč o tome šta očekujemo za sebe već šta želimo Srbiji. Srbiju vidim kao modernu, uspešnu evropsku zemlju sa najvećim demokratskim standardima, a u to se ustavna parlamentarna monarhija savršeno uklapa. U zemlji sa političkim životom ispunjenim takvim strastima kao što je to u Srbiji, postojanje neutralnog šefa države je važna stvar. Da ne spominjem simboličku važnost i svesnost našeg identiteta u trenutku pristupanja Evropskoj uniji.

Da li biste mogli da kažete da nikada ne biste napustili Srbiju, čak iako više ne budete mogli da izdržavate kompleks u kome živite?

Ne očekujem da se ikada nađem u takvoj situaciji, ali meni je prioritet uvek bio i biće narod Srbije. Znate, ja nisam rođen u ovom dvorskom kompleksu, živeo sam u različitim zemljama više od pedeset godina, ali sam uvek živeo tako da mi materijalne vrednosti nisu bile najvažnije. Sa druge strane, ako na dvorski kompleks gledamo kao na spomenik kulture i istorije, simbol srpske tradicije, važno je da on nastavi ovakav život kakav je imao tokom poslednjih deset godina.

Mnogi vam zameraju to što vaši sinovi ne žive ovde. Zar oni to ne žele?

Doći će, brže nego što mislite. Ljudi kojima to smeta, njima bi smetalo bilo šta. Nije stvar sa mojim sinovima da budu ovde, već da budu ovde s razlogom. Za to im je potrebno iskustvo, znanje i mudrost koje trenutno stiču školujući se i radeći u svetu. Taj trenutak njihovog dolaska će doći.

Zameraju vam i što srpski jezik ne govorite bolje?
Princeza Katarina: Nema opravdanja za to, znam. Kada nešto nije u redu, nema opravdanja. Ali, kada smo došli ovde, dali su nam ključeve, mi smo rekli hvala, a onda su počeli da stižu računi za sve, struju, benzin…niko nam tri i po godine ništa nije davao. Istovremeno smo trčali sa jedne na drugu humanitarnu akciju za bolnice, decu, izbeglice. Ko će da stigne da ima časove jezika pored 650.000 izbeglica kojima treba nekakva pomoć. Stigle su na red popravke u dvoru, oprema za bolnice koja je trebalo da zameni onu stariju od tri decenije ili da stigne tamo gde je nije bilo. I još nešto bih htela da kažem. Ovde ima mnogo ljudi koji dobro govore srpski, ali ništa nisu uradili za svoju zemlju. Moj muž ima srce na pravom mestu za Srbiju, čak iako to ponekad „možda“ ne može da kaže na tečnom srpskom jeziku.

U kakvim ste odnosima sa našim političarima i drugim članovima porodice Karađorđević?

Nemam omiljene i neomiljene stranke ili političare. Prvi i osnovni princip ustavne monarhije je jednak odnos prema svima. Ruku pružam svima, a samo od njih zavisi da li ćemo se i rukovati. A za bolje razumevanje porodice Karađorđević, važno je znati da glavna grana ide od kralja Aleksandra Prvog i preko njegovih sinova Petra Drugog i prinčeva Tomislava i Andreja. Postoji i bočna grana od kneza Arsena, njegovog sina kneza Pavla i njegovih potomaka. Glavni princip totalitarnog režima Jugoslavije i kasnije u Srbiji bio je da podgreju ambicije nekih članova porodice, posebno iz bočne grane, kako bi razjedinili porodicu. Mediji nisu pomagali u smirivanju, što zbog neznanja, što zbog loših namera. Poslednji slučaj bio je naslov u jednim dnevnim novinama, i to ozbiljnim, da sam ja protiv toga da se knez Pavle i kneginja Olga sahrane u porodičnoj grobnici na Oplencu. To je nonsens i suprotno od mog stava. Pre nekoliko sedmica dao sam intervju za britanski «London Tajms» u kome sam govorio o knezu Pavlu, a možda ste primetili i da sam poslao pismo predsedniku Tadiću, premijeru Cvetkoviću i njegovoj svetosti patrijarhu Irineju sa molbom da podrže prenos svih Karađorđevića sahranjenih u inostranstvu. Ja sam glava porodice i tako se ponašam.

Оставите одговор

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
октобар 2021.
П У С Ч П С Н
« авг    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031
Категорије
Архиве
Webmail