Архиве за категорију ‘Вести’

САНКТ ПЕТЕРБУРГ – На хуманитарној изложби „Косово и Метохија, под окриљем анђела”, која се одржава у Петрограду (Санкт Петербургу), одиграо се историјски сусрет династија Романов и Карађорђевић. После више од једног века састали су се у име Русије – Њено Царско Величанство Велика Кнегиња Олга Куликовскаја Романов и у име Србије – Његово Краљевско Височанство Принц Ђорђе Карађорђевић.

Принц Ђорђе и Кнегиња Олга (фото: Краљевски Ред Витезова)
Сусрет се одиграо на Свечаној промоцији капиталног издања „Расијско искуство“, јединствене књиге посвећене руском и српском сликарству XX и XXИ века која представља заједничко издање Краљевског Реда Витезова, руског Фонда “Возрожденије” и “Moscow Media Group”.

Изложба „Косово и Метохија под окриљем анђела“ у Санкт Петербургу (фото: Краљевски Ред Витезова)
Принц Ђорђе, покровитељ и оснивач Краљевског Реда Витезова, свечано је уручио специјални примерак књиге у злату Књегињи Олги.
„Велика ми је част и задовољство да се наше породице, повезане родбинским везама и братском љубављу наших народа, сусрећу поново у овом царском граду, у овом царском здању. Срећан сам што се у књизи `Расијско искуство` налазе и прелепи акварели Ваше рођаке, Велике Кнегиње Олге Александровне Романов, сестре Цара Николаја I Романова“, рекао је принц Ђорђе.

Принц Ђорђе и Кнегиња Олга посматрају изложбу (фото: Краљевски Ред Витезова)
Кнегиња се најтоплије захвалила изразивши задовољство због овог сусрета.
„Драго ми је да су наше породице поново заједно и да Србија и Русија развијају културну сарадњу кроз овако вредне пројекте. Узвраћам поклоном – новим издањем наше ‘Фондације Велике Кнегиње Олге Александровне Романов’”, одговорила је Кнегиња.
О издању су говорили Председник Управног одбора Краљевског Реда Витезова Хаџи Зоран Душанов Мрђеновић и представник Фонда “Возрожденије” Александар Чернавски. У музичком програму су наступили витезови уметности, чланови Краљевског Реда Витезова: оперска дива Тања Андријић, Бранко Тадић (хармоника и вокал), Андреј Лукман (кавал и фрула), Анастасија Мрђеновић (вокални солиста) и други.

Анастасија Мрђеновић и Тања Андријић (фото: Краљевски Ред Витезова)
Током програма, нумерисани примерци књиге „Расијско искуство“ свечано су поклоњени најзначајнијим културним институцијама Петрограда и Русије: Националној библиотеци, Музеју “Ермитаж”, Секретаријату за културу града Петрограда, Петроградски Институт Пушкина, Савез ликовних уметника, Петроградски Универзитет, Фонд Историјске Перспективе… и др.

Принц Ђорђе у друштву са свирачима фруле и хармонике (фото: Краљевски Ред Витезова)
Овај гала догађај су организовали Краљевски Ред Витезова, Град Петроград и Музеј-Дворац на Јелагин острву, а уз подршку Губернатора Петрограда Георгија Сергејевича Полтавченка, Фонда Св.Василије Велики, Амбасаде Србије у Русији и Клуба Православних Привредника.
Хуманитарна изложба/форум „Косово и Метохија, под окриљем анђела“, отворена је 11. децембра у летњем дворцу Цара Александра И Романова, на Јелагин острву у Петрограду, а траје до 25. децембра 2015. године.

Припадници Краљевског Реда Витезова (фото: Краљевски Ред Витезова)

Посетили смо ЖИКУ СЛИКУ- Краљеског фотографа

ЖИКА СЛИКА -Мирослав Ђурић је фотограф Њ.К.В. Александра II Карађорђевића од доласка Краљевске породице у Србију. Свечаности и пријеми нису прошли без фотографија ЖИКЕ СЛИКЕ који на свој специфичан начин шири идеју ПАРЛАМЕНТАРНЕ МОНАРХИЈЕ и зато је САБОР МОНАРХИСТА СРБИЈЕ одлучио да му додели признање за његов несебичан рад и подршку свима нама. Посетили смо ЖИКУ СЛИКУ у Београду у његовом фото студију и уручили му ЗАХВАЛНИЦУ Сабора Монархиста Србије уз жељу да истраје заједно са нама да ширимо идеју да Србија буде УСТАВНА ПАРЛАМЕНТАРНА МОНАРХИЈА.

Decembar 14, 2015
Zašto Vlada hoće da Karađorđevići plaćaju struju za poslovnu delatnost koju sprovodi DRŽAVA!?

Izdvajamo
Svedoci smo velikog nemara države koja je dozvolila da dva
vedoci smo velikog nemara države koja je dozvolila da dva muzeja važna za kulturu našega naroda budu godinama zatvoreni. Međutim, to kao da nije dovoljno, već se zatvaranje muzeja nastavlja. Uznemirila nas je vest da je muzejima na Dedinju – Belom dvoru i Kraljevskom dvoru – isključena struja.
Poznato je da su ove dve kuće služile kao državni reprezentativni objekti i da su ih u prethodnom periodu posećivali i u njima boravili mnogi strani državnici. Mada se u tim kućama nalaze umetničke zbirke od izuzetne važnosti za istoriju našeg naroda i za srpsku, hrvatsku i južnoslovensku umetnost, slikarstvo, skulpturu i arhitekturu, one su godinama bile zatvorene za javnost i predstavljale strogo čuvanu tajnu. Sa demokratskim promenama vlasti su dozvolile da se vlasnici usele u te kuće – muzeje. Odmah je došlo do velikih „dvorova“ su širom otvorena za posetioce, i uz saradnju i u organizaciji Turističkog saveza Beograda na hiljade naših sugrađana i još veći broj turista sa prostora bivše Jugoslavije i iz sveta imali su prilike da obiđu ove kuće i da pregledaju vredne umetničke zbirke u autentičnom ambijentu. Sav prihod od ulaznica išao je u korist Turističkog saveza Beograda.
Inicijator otvaranja ovih kuća – muzeja za javnost bio je sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog, princ Aleksandar Karađorđević. On koristi Jedan manji deo na spratu za stanovanje i svakodnevno obilazi eksponate i stara se, uz pomoć stručnih kustosa, o čuvanju i restauraciji slika i drugih umetničkih predmeta.

Prema podacima Ministarstva kulture, godišnje kroz dvorove prođe 130 000 turista na koje se troši struja, voda, zbog kojih se uređuju bašte i zbog kojih se održavaju umetnička dela. Državna Turistička organizacija Beograda SVAKOM turisti naplati obilazak 450 dinara, što znači da TOB prihoduje čitavih 58 500 000 dinara godišnje!
Uz ove turiste, pojavljuje se kao korisnik i Republika Srbija koja koristi Dvorove za svoje prijeme, kulturna dešavanja, kao hotel za svoje goste i mnogo toga. Sve te aktivnosti troše električnu energiju, vodu i druge stvari koje država pokušava da naplati od starih vlasnika kojima treba da vrati tu konfiskovanu imovinu.
U više navrata su organizovane vrlo značajne i u kulturnoj javnosti zapažene tematske izložbe knjiga, crteža, ukrasnih predmeta, slika i drugih umetničkih dela. Princeza Katarina,supruga princa Aleksandra, brine o čišćenju. saniranju i opravkama ovih prostorija. Za taj posao na održavanju ovih muzeja i muzejske zbirke koji besplatno obavljaju naslednici vlasnika, država bi morala da plaća čitavu ekipu ljudi. Sa njima ili bez njih država ima obavezu prema svim svojim građanima da obavlja investicione i tekuće održavanje ovih zgrada i umetničkih zbirki koje su tu izložene i koje predstavlja-ju izuzetnu nacionalnu i svetsku vrednost.
Ovako, uskraćivanje sredstava neophodnih za održavanje zgrada i umetničkih zbirki, i kao vrhunac nebrige i bahatosti prema našem istorijskom nasleđu, ukidanje struje muzejima na Dedinju, može da se stavi u isti redsa zatvaranjem Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti.
Nijedan građanin ne sme da plaća ceh za poslovne aktivnosti koje sprovodi Država! Ko prihoduje – treba i da snosi troškove!
Porodica Karađorđević isto tako ne treba da održava 100 hektara bašta, 2 dvora i da plaća ceh za 130 000 turista koji godišnje prođu kroz Dvorove, a kojima kartu naplaćuje TOB!
Ne treba da plaća ni za struju koja se potroši kada Republika pravi prijeme, dočeke i druge manifestacije!
(Izvor: Politika, Opozicionar)

IZVOR: NOVOSTI
Zavirite u tajni grad kralja Aleksandra
Boris SUBAŠIĆ | 08. novembar 2015. 10:24 |
Neobično podzemno utvrđenje u Malom Zvorniku otvoreno za posetioce. “Kamena devojka” upotrebljena jednom, tokom Aprilskog rata 1941, kada je ovde boravio mladi monarh Petar Drugi


Foto Boris Subašić
TAJNI podzemni grad gde je u slučaju rata trebalo da boravi državni i vojni vrh Kraljevine Jugoslavije sa elitnim gardijskim jedinicama počeo je da se gradi 1931. godine u pećinama kraj Malog Zvornika. Pristup planu podzemnog kompleksa koji je nosio šifrovano ime “Kamena devojka” imalo je svega petoro ljudi u Kraljevini. Podzemni lavirint su kopali i betonirali robijaši, dovođeni i odvođeni noću, tako da nisu znali ni gde se nalaze, ni šta grade.
Radovi započeti u vreme donošenja “oktroisanog ustava” i usvajanja “integralnog jugoslovenstva” kao državne ideologije obustavljeni su 1934. posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju. Do tada je izgrađeno 75 prostorija i nekoliko kilometara saobraćajnica koje ih povezuju, kao i sistem za vodosnabdevanje. Da je kompleks trebalo da se prostire na mnogo većoj površini, ukazuje jedan od hodnika duži od 20 kilometara.
Podzemni grad je sve donedavno bio tajna, čak i za žitelje Malog Zvornika. Lokalna vlast procenila je da je reč o vrhunskoj turističkoj senzaciji i investirala novac u osvetljenje. Trenutno je oko kilometar i po hodnika podzemnog utvrđenja dostupno posetiocima, koji u njega ulaze kroz jedna od 12 čeličnih vrata lavirinta ukopanog u planinu Boranju.
Hodnici okrenuti ka Drini relativno su uski da bi u slučaju potrebe mogli da se lako zatvore i brane, ali u dubini planine oni se šire i pretvaraju u saobraćajnice s platoima koje su mogle da služe kao zborna mesta jedinica stacioniranih u skloništu i prostor za skladištenje oružja i borbenih kompleta municije. Ipak, tačna namena i plan korišćenja ostali su do danas nepoznanica, jer dokumenti o ovom tajnom projektu dosad još nisu otkriveni.
Podzemni grad je upotrebljen samo jednom, tokom Aprilskog rata 1941, kada je ovde tokom dva dana boravio mladi kralj Petar Drugi. Od 7. do 9. aprila 1941, ovde se i praktično raspala poslednja nada o odbrani Jugoslavije. Posle sednice vlade u podzemnom gradu, hrvatski političar Vlatko Maček otišao je u Zagreb i 10. aprila, kad je proglašena NDH, putem radija pozvao Hrvate na lojalnost Trećem rajhu i Anti Paveliću.
Gosti posećuju prostoriju u kojoj je održana sudbinska sednica jugoslovenske vlade. Posle nje je državni vrh nepostojeće zemlje nastavio put ka Han Pijesku, Palama i Nikšiću, odakle je avionima pobegao u emigraciju.

Ni u sali za sednice, ni u drugim prostorijama nema nameštaja, jer je opljačkan tokom i posle Drugog svetskog rata. Pokradeno je sve što se moglo odneti, uključujući električne i vodovodne instalacije i tri masivne ukrasne “kraljeve česme” koje su po nekim tvrdnjama bile pozlaćene.
Mitovi o blagu koje je za sobom ovde ostavio dvor bili su izazov za tragače za blagom koji su iskopali otvore na zidovima mnogih prostorija. Najveći su oni u podzemnoj vojničkoj crkvi, koja se prepoznaje po skromnom ornamentu duž zidova i prostoru predviđenom za oltar.
Duž hodnika su na čeličnim gredama ostali ventilatori iz predratnog vremena čija je namena bila da obezbede ravnomernu cirkulaciju vazduha iz skrivenih otvora u steni. Ventilacioni sistem nikad nije uključivan, pa je voda koja se proceđuje kroz stene napravila minijaturne stalaktite i stalagmite. Podzemni grad je jedinstveno mesto na kome se može videti kako bukvalno raste pećinski nakit kojeg je najviše u prostorijama koje su napuštene pre podziđivanja armiranim betonom.
U opštini Mali Zvornik kažu da atraktivni lavirint u stenama privlači posetioce, ali ih uskoro očekuju i na vrhu brda Orlovina iznad grada.
- Arheološka ekipa dr Dejana Radičevića je na Orlovini otkrila ogromnu vizantijsku tvrđavu iz 6. veka i srpski grad iz 9. veka – kaže Zoran Jevtić, predsednik opštine. – Na brdu već postoje dobre pešačke staze koje ćemo dodatno urediti i obezbediti vidikovce s kojih se pruža fantastičan pogled na klisuru Drine. Arheolozi iskopavaju monumentalne objekte, kao što je crkva duža od 30 i šira od 20 metara.
Uži gradski prostor zaštićen bedemima koji su se s Orlovine spuštali do Drine (gde se nalazila i luka) obuhvata oko 14 hektara. To ovaj grad čini jednim od najvećih koje je Vizantija podigla na teritoriji današnje Srbije.

Tvrđava na Orlovini, kao i niz sličnih, zapustela je krajem 6. i početkom 7. veka, kada je nastupio prekid života do ranog srednjovekovlja.
- Materijal koji je pronađen u ovogodišnjoj kampanji pokazuje da su ovde u 9. i 10. veku živeli Srbi – kaže dr Radičević. – U Letopisu Popa Dukljanina zapisano je da je srpski vladar Časlav imao sukob s Mađarima u Drinskoj županiji. Može se pretpostaviti da se ovde nalazio Časlavljev grad.
ZABRANjENA ODBRANA SRBIJE
Do danas nije pronađen dokument na osnovu kojeg je zaustavljena izgradnja podzemnog grada posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju. Vojni istoričari tumače stopiranje projekta pritiskom hrvatskih političara koji su se protivili da se komandno mesto nalazi na teritoriji Srbije, uz Drinu. Aprilski rat 1941. verovatno bi se odvijao drugačije da je podzemni grad bio dovršen i popunjen predviđenim brojem srpskih vojnika. U tom slučaju NDH ne bi mogla odmah da se proširi na Podrinje, niti bi vojnici iz Srbije ostali odsečeni u neprijateljskom okruženju

05/11/2015
„Учинимо српско наслеђе видљивим. Пођимо бар једном годишње до наших манастира на Косову и Метохији.“
Београд, 5. новембар 2015. – Поводом захтева самопроглашене државе Косово за пријем у УНЕСКО, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александардаје даје следећу изјаву:
Изборили смо се да Србија заузима угледно место у једној од најважнијих светских организација УНЕСКО-у. И за то сам захвалан свим одговорним људима у нашој и светској култури. А опет, већ други пут за пет година морамо да бранимо своје вековно наслеђе од лицемерја политике.
Пре пет година смо успели. Тада се покушавало да се преименује назив српског наслеђа на листи заштите. Успели смо јер смо уместо политичког бранили неспорно цивилизацијско начело да назив наслеђа које се штити МОРА да остане под оним именом под којим је и уписано на листу УНЕСКО-а.
Желим да знате, да ја лично, моја породица и саветодавна тела Круне већ месецима чинимо све што је у нашој моћи да се предложена одлука на Генералној конференцији УНЕСКО-а наредне недеље не усвоји. И то не чинимо због тога што је скоро целокупно српско наслеђе на Косову и Метохији оставштина српских краљева већ зато што је то наслеђе већ деценијама и без међународних политичких игара моћи угрожено као цивилизацијско наслеђе.
И имам наду да ћемо, сви заједно, и овог пута успети. Али морам да кажем да то неће бити довољно. И неће бити трајно ако се овде у Србији према српском наслеђу понашамо политички лицемерно делећи га на црквено и краљевско, на наше и туђе.
За почетак, колико год било тешко, моја породица и ја смо то много пута искусили, молим Вас хајде да учинимо наше наслеђе живим. Учинимо га видљивим. Пођимо бар једном годишње до наших манастира на Косову и Метохији.

SVETAC KOJI JE HODAO MEĐU NAMA: Ovako nas je učio patrijah Pavle!

Početkom decembra 1990. episkop Pavle je imenovan za 44. srpskog patrijarha nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana.
Patrijarh Pavle rođen je 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, Donji Miholjac, Slavonija, u porodici zemljoradnika.
U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nižu gimnaziju u Tuzli. Ispit zrelosti položio je u Šestoj muškoj gimnaziji u Beogradu koju je pohađao vanredno da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Šestorazrednu bogosloviju završio je u Sarajevu 1936, a Bogoslovski fakultet u Beogradu, u kojem je prethodno završio i dve godine Medicinskog fakulteta.
Drugi svetski rat zatekao ga je na odsluženju vojnog roka, a kao izbeglica nalzio se u manastiru Sveta Trojica u Ovčaru i Banji Koviljači od 1944. kao veroučitelj za decu u izbeglištvu.

Godina 1957. zabeležena je kao početak Pavlovog arhijerejstva – za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja, a 22. septembra ga je, u Sabornoj crkvi u Prizrenu hirotonisao tadašnji srpski patrijarh Vikentije.
Službovanje u Eparhiji raško-prizrenskoj u znatnoj meri je posvetio obnovi crkava i manastira i posebno obnovi monaškog života. Početkom decembra 1990. episkop Pavle je imenovan za 44. srpskog patrijarha nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana.
Bogoslovski fakultet SPC dodelio mu je 1998. zvanje počasnog doktora bogoslovlja.

PORUKE KOJE NAM JE OSTAVIO U AMANET
• Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
• Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.
• Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
• Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
• Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.
• Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odabir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.
• Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.
• Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle sretnije.

Foto: Beta
PORUKE KOJE NAM JE OSTAVIO U AMANET
• Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
• Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.
• Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
• Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
• Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.
• Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odabir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.
• Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.
• Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle sretnije.

Foto: Beta
ANEGDOTE PO KOJIMA ĆEMO GA SE SEĆATI
• Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio: „To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.“
• Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun:“Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.“
• Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?“ kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu“, a patrijarh mu je na to odgovorio: „Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.“
• Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:“Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.“
• U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom“ o pojasu. Na to je rekao:“Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.“
• Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se „uzalud ne bi trošila struja“, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao:“A ti na to trošiš struju?“
• Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi „prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju“ i da nije zgodno, patrijarh nije popustio:“Znate, svako vidi ono što želi.“
• Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca:“Čija su to tolika luksuzna kola parkirana? Naših vladika. Došli su njima na Sabor“, odgovorio je pratilac. „O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!“ duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.
• Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio:“Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.“
• Kad je jedan fotograf poželeo da fotografiše patrijarha Pavla, obratio mu se rečima: “Vaša svetlosti (umesto Vaša svetosti), na šta mu je patrijarh vrcavo odgovorio:“Kad sam već svetlost, šta će ti blic”?
• Podučavao je i druge da se trude da u skromnosti žive. Tako, kada su ga, kao nadležnog episkopa monahinje iz manastira Sopoćani kod Novog Pazara zamolile za blagoslov da kupe „fiću“ (u to vreme najmanji automobil), da bi se njime dopremale potrepštine za manastir, i da ne bi morale do grada da idu autobusom, pošto se dešavalo da ponekad dožive neke neprijatnosti, on je to odbio. Obrazloženje njegovo bilo je: „Nije u redu da kupite automobil od novca koji je dala sirotinja. I još, može da se desi, kad pređete preko neke barice, da isprskate tu sirotinju!“
• Jednom prilikom, dok je patrijarh razgovarao sa svojim saradnicima, u njegov kabinet je nenadano ušao nepoznati čovek četrdesetih godina, tvrdeći da mu se ukazala Bogorodica. Patrijarh ga je pažljivo saslušao i kazao:“Slušajte, gospodine, ja sam dugogodišnji kaluđer i vladika skoro 50 godina, svakog dana služim Bogu i ni anđeo mi se još nije javio, a vama se Bogorodica javila! Nemojte, molim vas.”
• Na isti način vladika Pavle nastavio je da živi i kada se preselio u Beograd, kada je izabran za najvišu crkvenu dužnost. U to vreme, kao i obično, imao je samo jednu mantiju. Sestra od tetke Agica, koju je često posećivao, zadirkivala ga je:„Kakav si ti patrijarh kad imaš samo jednu mantiju?“ Na to će novoizabrani patrijarh: „Šta će mi više, ne mogu dve odjednom da obučem!“
• NAVIKE PO KOJIMA JE BIO OSOBEN
• Ustajao je vrlo rano, živeo u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio.
• Nije koristio televizor, ni radio, niti je čitao novine, znajući da su „prilike takve da će ono što je od važnosti doći i do njega”.
• Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele, naočale, roletne. Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.
• Kada je tek postavljen na tron patrijarha i kada se preselio sa Kosova u zgradu Patrijaršije u Beogradu, još dugo su ga zaticali kako rano ujutro pere stepenište. Iako su mu govorili da „ima ko to radi u Patrijaršiji“, on je uzvraćao da je navikao i da mu nije teško.
• Često bi iz Patrijaršije odlazio da se i ne javi, kako bi bez pratnje obavio sve što je trebalo.
• Kada je sa episkopima vozom putovao za Austriju na jedan od ekumenskih susreta, baš u njihovom vagonu nije bilo grejanja. Po izlasku iz voza, sve vladike su se žalile na hladnoću i kako su se smrzli, a patrijarh im je, aludirajući na višak kilograma i njihovo salo rekao: „A meni nije imalo šta da se smrzne.“
• Uzrečica mu je bila: „Bog te video…“
(EPK/Tanjug)

REHABILITOVAN I POSLEDNJI KARAĐORĐEVIĆ: Kralju Petru II vraćena građanska prava!
U saopštenju Višeg suda u Beogradu se precizira da je Petar II Karađorđević rehabilitovan po sili zakona, te da je Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ, kojim je kralju oduzeto državljanštvo i konfiskovana celokupuna imovina ništav od trenutka donošenja 8. marta 1947 godine
Foto: Arhivska fotografija
Poslednji jugoslovenski kralj Petar Drugi Karadorđević pravosnažno je rehabilitovan pošto je Viši sud u Beogradu utvrdio da je bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Odluka o rehabitaciji doneta je 10. jula, a pravosnažna je postala 22. avgusta.
Petar Drugi Karadorđević je inače i poslednji Karađorđević kojem su bila oduzeta građanska prava i konfiskovana imovina. Viši sud u Beogradu je ranije rehabilitovao njegovu majku kraljicu Mariju i njegovog sina princa Aleksandra Karađorđevića, kao i decu kneza Pavla princezu Jelisavetu Karađordević i preminulog Nikolu Karađorđevića.
SRPSKI VOJNICI SPREMNI ZA PARADU U PEKINGU: Evo kako izgledaju njihove poslednje pripreme! (FOTO)
U saopštenju Višeg suda u Beogradu se precizira da je Petar II Karađorđević rehabilitovan po sili zakona, te da je Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ, kojim je kralju oduzeto državljanštvo i konfiskovana celokupuna imovina ništav od trenutka donošenja 8. marta 1947 godine.
Istom odlukom ništavim su proglašene i sve pravne posledice te odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Foto: Kraljevina Srbija, arhiva
Prilikom donošenja odluke sud je utvrdio da je, Petar II Karađorđević, bio žrtva progona i nasilja političke i ideološke netrpeljivosti, koji je vršila tadašnja vlast prema nepodobnim licima, što svedoči o njenoj autoritarnoj izjavi, prirodi i potrebi da se nametne ideologija vladajuće klase, navodi se u odluci suda.
Dalje se dodaje da je Ukazom iz 1947. godine kralj Petar II Karađorđević bio lišen osnovnih ljudski prava i sloboda kao što su pravo na državljanstvo, pravo glasa i pravo na imovinu.
Sud podseća da su to sve prava i slobode garantovane međunarodnim konvencijama i deklaracijama, međunarodnim aktima o slobodama i pravima koje je usvojila Republika Srbija.
ON JE PRAVI SRPSKI VITEZ, KOG SRBI OBOŽAVAJU: Oduševiće vas njegova ŽIVOTNA PRIČA! (FOTO)
Petar II Karadordević rođen je u Beogradu, 6. septembra 1923. Umro je u Denveru, 3. novembra 1970. Na jugoslovenskom tronu formalno je bio od 1934. do 1945. Bio je najstariji od tri sina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije. Imao je 11 godina kada je posle smrti oca postao kralj i tek 21 kada je izgubio vlast. Pošto je još bio dete u vreme ubistva kralja Aleksandra, 1934. godine, vlast je preneta na Namesništvo koje je u testamentu odredio sam kralj Aleksandar.

Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala Draže
Na čelu Manesništva je bio knez namesnik Pavle Karadorđević, a članovi su bili Ivo Perović i Radenko Stanković. Prema sporazumu Tita i dr Ivana Šubašica, sklopljenog u junu 1944. godine, kralj je u martu 1945. preneo svoja ovlašćenja na tročlano namesništvo. To namesništvo je za 11. novembar 1945. raspisalo izbore za Ustavotvornu skupštinu, a ova je 29. novembra 1945. proglasila republiku i ukinula monarhiju. Tako je kralj i zvanično zbačen sa prestola.

Karadordevići su inače podneli zahtev za povraćaj imovine krajem januara 2014. Oni su tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938, podeljena na tri jednaka dela izmedu sinova Petra, Tomislava i Andreja.

Извор: ПРАВДА
Принц Александар Карађорђевић: Хоћу круну на глави, а не само на торти
Принц Александар, човек који је требало да буде краљ Југославије, седео је у суботу пре подне у краљевској столици свога деде краља Петра.

Претендент на српску круну: Александар Други Карађорђевић (Фото: ЈуТјуб/Википедија)
Са новинарком „Блица“ разговарао је о томе да ли је неумесно да седи на краљевском трону иако Србија није монархија, али и о томе да ли и даље верује да ће икада постати српски владар. Повод за овакву причу био је његов 70. рођендан и судска рехабилитација којом је после 68 година скинуо епитет државног непријатеља. Изненадило нас је да принц Александар много боље говори српски у опуштеном разговору него што имамо прилику да чујемо у званичним изјавама.
Да ли бисте волели да још боље говорите српски језик?
Ох, Боже, на то питање сам толико пута одговарао и себи и другима!
Седите у краљевској столици свога деде. Да ли би икад могла да постане ваша?
Парламентарна монархија је боље политичко решење за Србију у 21. веку.
Да ли то најављујете промену поретка или индиректно критикујете политичаре за ситуацију у земљи?
Ако кажем да је нешто боље, да ли то обавезно значи напад на оне који то мишљење не деле? Ако неко верује у институцију републике, то не тумачим као напад на мене. Имамо различите ставове, али то не значи да смо у рату!
Мислите да је могуће да неки од наредних рођендана прославите са круном на глави, а не само на торти?
Што се мене тиче, може и одмах! Нема потребе чекати рођендан!
Може ли то да се оствари без укључивања у политику?
Никада нисам веровао да Круна треба да буде активни учесник политичког живота. До данас нисам уочио разлоге да то веровање изменим.
Како онда мислите да се вратите на трон? Уз помоћ цркве?
Црква није активни учесник политичког живота, али јесте битна компонента нашег идентитета. Без ње се може, али тешко и насилно; са њом је лакше и богоугодније!
Да ли би било богоугодније да ви ствар узмете у своје краљевске руке?
Многи су узимали у овој земљи ствар у своје руке. Резултати су видљиви.
Рекли сте да наши политичари немају план на дуге стазе и да им се диктира политика из иностранства.
Није довољно викати да нешто желите. Потребно је имати визију и способност да личне интересе раздвојите од јавних; ако су вам приватни и јавни интереси истоветни, имате огромну предност!
Да ли нам се диктира и политика око Косова?
Занима ме да ли у Србији постоји ико ко верује да нам се око Косова ништа не диктира или има дилеме одакле би ти диктати могли да долазе.
Залагали сте се да се Косово подели, као и Ивица Дачић. Да ли сте с њим разговарали о томе?
Разговарам са много људи. Прича о подели КиМ није моја, али она има аргументе који се не могу занемарити, пре свега у односу на постојеће стање и време које пролази и не ради у корист нашег народа с ове и с оне стране наметнуте границе.
Зашто идеју о подели Косова нисте предложили вашој куми краљици Елизабети? Ваши критичари кажу да Србија није имала користи од тог кумства?
Разумем примедбу о користи, али занима ме да ли критичари знају од које су то наше личне иностране везе Срби имали посебне користи, и да ли су од мог кумства можда имали какве штете!
Да ли ћете после рехабилитације постати један од најбогатијих владара?
И да ми све врате, не бих био ни близу најбогатијих владара Европе, поготову некрунисаних! Моји преци нису били сиромашни, али приче о фамозном богатству увек су ширене да би се прикрили неки други трезори!
Немате државну апанажу. Од чега живите?
Одлично питање.
Какав је одговор? Испомажете ли се са 40 милиона динара што вам држава даје за одржавање двора?
Држава не помаже мени, него себи! Све се још води као државна имовина и трошкови одржавања би постојали и да је све ово потпуно празно! Шта је све у овој земљи државна имовина? Ко је власник свих ових здања која пропадају?
Да ли је због имовинских односа паучина прекрила и ваше двориште па сте забранили да у њега улази принцеза Јелисавета?
Када погледам медије, мислим да они све боље знају о мени и мојој породици него ја сам! Кад је већ тако, да не сметам!
Да ли би присуство принцезе Јелисавете било сметња на вашем рођендану?
Није било ни других рођака много ближих и крвно и по осећањима. Није било ни далај-ламе иако нисмо ни рођаци ни блиски пријатељи, што не значи да не бих волео да то будемо.
Ћерка Емира Кустурице Дуња у вези је са вашим сином принцом Александром. Свиђа ли вам се снајка?
Дуња је врло златна девојка. Њен отац је члан Крунског савета! Треба ли нешто више рећи?

Snajka Karađorđevića: Dunja Kusturica JEZIVO liči na damu iz prinčeve prošlosti
• 23.07.2015. 16:03
• Autor: I. M/P. D.
Dunja Kusturica, dramaturkinja i ćerka proslavljenog reditelja Emira Kusturice, koja se na proslavi rođendana prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića pojavila u društvu njegovog sina Aleksandra III, neverovatno liči na jednu damu iz srpske istorije.

Dunja Kusturica i Aleksandar III sa njegovim roditeljima, Foto: R. Ristić
Nakon što su se Dunja i Aleksandar zajedno pojavili na slavlju, eksplodirala je vest da se par zabavlja već nekoliko meseci, ali su se dosad uspešno krili od javnosti.
Mladi princ je pre nekoliko meseci sam izjavio da je u vezi sa jednom Srpkinjom koja ga čini neizmerno srećnim i zbog koje je postao bolji čovek, ali tada nije želeo da otkrije o kome se radi.
Ko bi mogao da pomisli da je u pitanju ćerka legendarnog reditelja, kojoj, inače, eksponiranje u medijima, nikad nije bilo poslastica na meniju?
Međutim, posmatrajući slike mladog para, redakciji „24 sata“ je za oko zapao neverovatan detalj od kojeg ćete se naježiti.
Pogledajte dobro sliku Dunje Kusturice…

Dunja Kusturica“>Dunja Kusturica na Kustendorfu, Foto: M. Cvetković
A sad pogledajte sliku kraljice Marije Karađorđević, prabake Aleksandra III i bake prestolonaslednika Aleksandra:

Portret kraljice Marije iz devojačkih dana, Foto: Vikipedija
Ako vam ovo nije dovoljno, pogledajte još portreta omiljene srpske kraljice, koja je rehabilitovana u aprilu prošle godine, a čije su mošti iz Britanije dopremljene u Srbiju, gde je svečano sahranjena na Oplencu, godinu pre toga.

Kraljica Marija, Foto: Vikipedija

Kraljica Marija, Portret slikara Paje Jovanovića

Marija Karađorđević (1900-1961), žena kralja Aleksandra i majka kralja Petra Drugog, bila je omiljena u srpskom narodu. Voleli su je jer je bila simbol porodičnog života, obraćala im se na tečnom srpskom jeziku, iako je bila Rumunka, zračila je smernošću i elegancijom, a u politiku se nije javno mešala.

Kraljicu su zvali „minjon“Kraljica Marija, Foto: Vikipedija
Mariju su znali po nadimku „Minjon“ koji je, prema jednoj priči dobila jer je bila „slatka kao minjon“, a prema drugoj, po nazivu opere koju je njena majka gledala neposredno pre nego što ju je rodila.


СРЕЋАН РОЂЕНДАН ДУГ ЖИВОТ И ДОБРО ЗДРАВЉЕ
Њ К В Александру II Карађорђевићу

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
јун 2021.
П У С Ч П С Н
« окт    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930  
Категорије
Архиве
Webmail