Karađorđe dobija spomenik na Petrovaradinskoj tvrđavi
IZVOR Radio 021
Do kraja godine biće pokrenuta zvanična procedura da se na Petrovaradinskoj tvrđavi postavi obeležje Karađorđu, potvrdio je gradonačelnik Miloš Vučević.

Vučević kaže da su inicijativu pokrenuli on i njegovi saradnici rukovođeni podatkom da je srpski vožd, posle sloma Prvog srpskog ustanka, nekoliko meseci bio interniran na Petrovaradinskoj tvrđavi.
„O izgledu obeležja, kao i to da li će Karađorđe dobiti bistu, spomenik u prirodnoj veličini ili spomen-ploču, poslušaćemo reč stručnjaka“, rekao je gradonačelnik.
Kustos Muzeja Novog Sada Siniša Jokić smatra da bi najprimerenije bilo da Karađorđe dobije spomen-ploču na zdanju Oficirski paviljon, u kojem je bio smešten sa sinom, dok je supruga sa ostalom decom bila sklonjena u Sremske Karlovce.
„Vođa Prvog srpskog ustanka je iz bezbednosnih razloga ovde proveo nepuna tri meseca. Imao je status specijalnog gosta, poslugu i oficira, koji je poznavao ilirski jezik“, rekao je Jokić za Novosti.
Đorđe Petrović Karađorđe je na Petrovaradinsku tvrđavu u najvećoj tajnosti stigao 31. oktrobra 1813. godine, samo tri nedelje posle kraha Prvog srpskog ustanka. Imao je tretman plemića, ali mu je bilo ograničeno kretanje, jer Austrijanci, u nameri da preko Srba kontrolišu događaje na Balkanu, nisu želeli da dozvole da Turci kidnapuju srpskog vođu.
U januaru 1814. godine, prebačen je u Grac, a potom je otišao u Rusiju.

Izvor: NOVOSTI
Narod ništa ne zaboravlja!
Arčibald Rajs | 20. novembar 2014. 18:46 | Komentara: 0
Princ Srbije vrlo mlad na pleća primio breme velikog rata. Ostao na albanskoj obali dok poslednji vojnik nije prošao

Regent Aleksandar sa vojvodama na Kajmakčalanu
PETAR I imao je veliku radost da se vrati u svoju zemlju slobodan i pobednik, i da vidi da su ujedinjeni, pod njegovim sinom, svi oni koji govore istim jezikom. Narodno ujedinjenje bilo je cilj njegovog života. On je izvršio svoj zadatak i ugasio se, usamljen, ali koliko veliki! On sada spava u onoj crkvi u Topoli, daleko od bučnog Beograda novog stila, u srcu Šumadije koju je toliko voleo. Ali mi ostali koji smo imali sreću da poznajemo ovog velikog patriotu, koji je bio u isto vreme veliki mudrac, mislimo često na ovu lepu figuru koja je oživela sve plemenite i velikodušne osećaje rata za oslobođenje.
Mi imamo u Švajcarskoj jednu patriotsku pesmu, spevanu u jednom kritičnom času po zemlju koja kaže: „Sinovi će biti dostojni otaca, razvijte se zastave, razvijte se zastave!“ Sin je bio dostojan oca i, u njegovoj ruci, zastava se mogla gordo viti! Aleksandar Karađorđević bio je princ-vojnik koji se, ni u jednom času, nije hteo odvojiti od svoje vojske i koji je delio sa njom sve patnje, sve bede, ali takođe i sve slave. U ovom ratu koji je digao tolike narode jedne protiv drugih, bila su samo dva šefa države koji su tako radili: princ-regent Srbije Aleksandar i kralj Belgijanaca Alber. Istorija, a naročito narod to neće zaboraviti.
Princ Aleksandar bio je vrlo mlad kad je celo breme odgovornosti jednog rata, kakav svet nije još nikad video, primio na svoja pleća. Ovaj mladi suveren hrabro ga je uzeo na sebe i do kraja nije klonuo. Očeličen već u balkanskim ratovima, ovaj mladić u 26. godini imao je iskustvo jednog starca. On je prošao kroz sve nesreće, ali to ga nije učinilo ogorčenim nego sažaljivim prema nesreći drugih.
NA PRVOJ LINIJI Najpre u Valjevu, zatim u Kragujevcu i, najzad, u Solunu, princ Aleksandar ostao je u Glavnom štabu sa kojim je svakodnevno sarađivao. Ali on se nije zadovoljavao da tako prati iz pozadine operacije. On je stalno odlazio od Valjeva na front, u prvu liniju, da se na licu mesta uveri o svemu. Na Solunskom frontu on je delio svoje vreme između fronta i Glavnog štaba u Solunu. U ovoj poslednjoj varoši on je živeo u vili jednog bogatog jevrejskog trgovca u ulici Misraki, vili nameštenoj sa groznim ukusom.
Na frontu je princ Aleksandar imao svoju malu kuću – koja je bila škola – u Baču i svoju kolibu na položajima Jelaka, položajima koje je bombardovao neprijatelj. Najzad, pre poslednje ofanzive, engleski general Majli poklonio mu je jednu drvenu kolonijalnu baraku, zvanu „bengalo“, koju je preneo u Bukovik, na podnožju Kajmakčalana, i tu se smestio zajedno sa Glavnim štabom. Pešice i na konju, mogli ste sresti princa Aleksandra svuda na položajima. Većinom ga je pratio samo jedan njegov ordonans-oficir Trifunović, Aca Dimitrijević, Trifunac, Boško Čolak-Antić ili Damjanović.
Regent Aleksandar dao je svojim vojnicima najbolji primer hrabrosti. Neprežaljeni Ogist Bop, francuski ministar za vreme povlačenja kroz Albaniju, dao je o tome sliku jednostavnu ali jedinstvene veličine u svom delu: „Sa srpskom vladom“. Neka mi bude dozvoljeno da ga ovde citiram:
„Na plaži (u Medovi), usred gomile koja vrvi, između zavežljaja materijala koje francuski mornari nastoje do poslednjeg časa da evakuišu, kralj i regent sede na sanducima. Iz svoje barke admiral Trubridž naredio je da im se donesu stolice i duga tri sata oni su ostali tamo, pričajući. O čemu su razgovarali? Šta razmišljaju u svojim dugim ćutanjima, rečitijim od reči? Najposle, torpiljer je spreman i kralj se može ukrcati.
Svi su brodovi otišli, ali regent je ostao na albanskoj obali. Jedan deo njegove vojske još je u opasnosti; on ne napušta svoje poslednje vojnike koji idu putem prema Draču; njihova sudbina biće i njegova.
On prolazi, miran, usred njih; njihova iskušenja ublažava njegova pojava; njihova surova rezignacija očeličava njegovu hrabrost. Bolujući još od posledica jedne operacije koju je morao izdržati nekoliko dana pre napuštanja Skadra, on se teško drži na konju; katkad dopušta da ga nose. Jednostavno, plemenito, on prati svoju vojsku na njenoj Kalvariji“.
„HOTEL“ NA JELAKU Imao sam čast i uživanje da budem na frontu često zajedno sa princom-regentom Aleksandrom i on mi je rekao da smatram njegov logor u Jelaku kao „svoj hotel“, ako tuda budem prolazio. Svaki put našao sam ga orna, jednostavnog, dobrog druga.
Uloga princa Aleksandra prema saveznicima Srbije nije bila uvek laka, naprotiv. U više mahova, govorio sam o antipatiji, čak o otvorenom neprijateljstvu na koje je nailazio Solunski front kod izvesnih saveznika. Princ-regent je bio primoran da se neumorno bori da bi se dobilo bar što je najnužnije da se može održati front i, eventualno, da se može napredovati.
Vrlo slabo podržavan u svom naporu za propagandu i objašnjenje srpske stvari od strane krfske vlade, žalio sam se jednog dana princu Aleksandru, govoreći mu da sam donekle obeshrabren da se borim ne protiv neprijatelja nego protiv inercije prijatelja koji mene podržavaju.
„Jadni moj prijatelju“, kazao mi je princ, „ja radim samo to i radiću to celog svoga života. Svi moji neprijatelji zajedno nisu mi učinili ni polovinu neprijatnosti koliko su mi ih stvorili moji prijatelji“.
Ali, regent je imao muško srce. I on je usvojio devizu francuskog „poalia“: „Savladaćemo ih“, i on ih je savladao. Eto kakva su bila dva velika srpska ratna šefa, duhovni šef Petar I i stvarni šef princ-regent Aleksandar. Oni su bili dostojni naslednici velikih srpskih kraljeva iz Srednjeg veka.
Kraj

Светли лик цара Николаја настанио се у срцима Срба
Извор :Српска православна црква

17. Новембар 2014 – 16:12

Беседа Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила на освећењу споменика императору Николају II 16. новембра 2014. године у Београду
Преосвећени архипастири, драги оци, браћо и сестре!
Ево нас, освештасмо споменик руском императору и мученику Николају II, подигнут на прекрасном месту у Београду. Налазећи се данас пред овим спомеником, одужујемо се последњем руском самодршцу, чији се светли лик и име поштује далеко ван граница наше Отабџине, настанивши се у срцима Срба.
У августу када је Аустроугарска напала Србију, цар је без колебања одговорио на позив за помоћ српског принца регента Александра. Руски император није желео рат, није желео жртве нити проливање крви, што обавезно прати сваки војни сукоб. Али, пошто је исцрпео све покушаје за очување мира, објавио је мобилизацију руске армије, преузевши на своја плећа огроман терет моралне одговорности.

Ношени таласом патриотизма, првих дана и месеци Великог рата војници су као један пошли за својим врховним вођом. Али касније је наш народ заведен, и одрекавши се цара, Отаџбине, вере, привучен обећањима о социјалном благостању и једнакости, срушио је сопствену земљу и светиње предака. Цар Николај и његова породица су, боравећи у потпуној самоћи у кући породице Ипатјев у Јекатеринбургу на Уралу, сачували своју чврсту веру, посвећеност Богу и љубав према Русији. Оно што ми знамо о последњим данима живота ове породице јесте задивљујуће истински хришћански однос према патњи, понижавању и самој смрти.

У совјетско време у нашој земљи су покушавали да избришу сећање на Императора Николаја II и да оцрне период његове владавине, представљајући људима лик реакционара, који је представљао упориште социјалне неправде и извора свих невоља. Време је ставило све на своје место. Данас у нашој земљи име последњег руског императора многи људи везују за жртвени подвиг служења и посвећености Отаџбини и хришћански дух самопрегора за ближње.
Радује нас што се и у српском народу чува љубав према цару Николају, који је тако много учинио да Србија остане слободна земља. За све Србе руски император је важна историјска личност, изузетна по свом значају. Срби га поштују не само као државника и светитеља Православне Цркве, већ и као заштитника српског народа.
Желео бих да се срдачно захвалим свима онима који су учествовали у припреми, промоцији и реализацији пројекта стварања тог значајног споменика, како са руске, тако и са српске стране. Изражавамо посебне речи захвалности властима Русије и Србије, црквеним великодостојницима Српске Патријаршије, дародавцима и добротворима који су дали свој допринос изради споменика, вајарима и идејним творцима читаве замисли.
Изражавам наду да ће сваки човек који буде долазио на ово место одати почаст и поштовање жртвеној љубави императора Николаја II према Србији и њеним становницима. Уверен сам да ће споменик који је подигнут постати очигледан симбол тесних веза између наша два народа, које се ослањају на заједничку прошлост и садашњост, а усмерене су ка будућности.
Молитвама светог цара мученика Николаја нека сачува Господ у миру, на много година и у благостању, народе Србије и Русије.
САОПШТЕЊЕ САБОРА
САБОР МОНАРХИСТА СРБИЈЕ је поносан што је својим скромним доприносом један од иницијатора идеје за подизање споменика Цару Николају II још 2011 годинe у Београду.Била нам је част што смо присуствовали освећењу споменика Цару Николају II у присуству Патријарха московског и све Русије Кирила, свесни чињенице колико су наша два народа повезана кроз историју и будућност.
Инфо служба

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Обавештење за медије
14. Новембар 2014 – 13:26

Чин освећења споменика цару Николају, у улици краља Милана у Београду обавиће се у недељу, 16. новембра 2014. године, у 12.30 часова после торжествене Патријарашке Литургије у храму Светог Саве која почине у 9 часова.

Овај свечани чин обавиће Патријарх московски и све Русије г. Кирил у присуству Патријарха српског г. Иринеја и великодостојника Српске и Руске Цркве као и високих државних и градских званичника.
• Саопштења
|

Извор:Срапска православна црква
9. Новембар 2014 – 19:37

На позив Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил учиниће, од 14. до 16. новембра 2014. године, званичну (мирну) посету Српској Православној Цркви.
Патријарх Кирил ће допутовати у пратњи више архијереја и свештеника. Патријарх српски Иринеј, архијереји и свештенство наше свете Цркве дочекаће високе госте на београдском аеродрому Никола Тесла.
Доксологија ће бити служена у београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила у петак, 14. новембра 2014. године, са почетком у 12 часова.
Истога дана предвиђени су сусрети поглавара Руске Православне Цркве са највишим државним званичницима, као и додела почасног доктората патријарху Кирилу од стране Универзитета у Београду.
Очекује се, 15. новембра 2014. године, у 10 часова, посета Патријарха московског манастиру Раковици, где би он служио помен блаженопочившим патријарсима Димитрију и Павлу.
Истога дана у 13 часова, свјатјејши патријарх Кирил осветиће на Новом гробљу Руски некропољ и спомен-костурницу руских војника палих у првом светском рату.
У 14 часова поглавари двеју Цркава, у присуству највиших државних и градских руководилаца, осветиће новопостављени споменик цару Николају Романову у улици краља Милана у Београду.
У недељу, 16. новембра 2014. године, са почетком у 9 часова поглавари двеју сестринских Цркава и више архијереја, свештеника и ђакона, служиће саборно свету архијерејску Литургију у Спомен-храму Светога Саве на Врачару.
Овим поводом позивамо сав верни народ да узме молитвеног учешћа у овом, за нашу Цркву, историјском догађају.

САОПШТЕЊЕ САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ
У мају 2014. приликом посете Амбасади Русије предали смо Одлуку Председништава Сабора Монархиста Србије којом је покренута иницијатива за подизање споменика у Београду Цару Николају II Романову.
Позивамо све монархисте и све друге да се придруже овом великом догађају 15. новембра 2014 у 14 часова и увеличају овај догађај и поштовање Патријарху московском и све Русјије Кирилу Русије. Инфо служба Сабора

Извор: ДВОР
29/10/2014


Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II присуствовао је данас, у друштву г-дина Дејвида Ендрјуза, конференцији „Дан инвестирања у Србију 2014.“ у Лондону. Овај догађај од изузетног економског и политичког значаја организовала је Влада Републике Србије, са циљем да представи нашу земљу као значајну дестинацију међународним инвеститорима из Велике Британије и других земаља који раде у једном од најзначајнијих светских финансијских центара.
На скупу су говорили Њ.Е. г-дин Александар Вучић, председник Владе Републике Србије, Њ.Е. др Душан Вујовић, министар финансија, Њ.Е. г-дин Жељко Сертић, министар привреде, г-дин Данијел Кавчински, изасланик Премијера Велике Британије за источноевропску политику и члан парламента, г-дин Синиша Мали, градоначелник Београда, Њ.Е. г-дин Огњен Прибићевић, амбасадор Србије у Великој Британији, Њ.Е. г-дин Денис Кифи, амбасадор велике Британије у Србији, г-дин Алфред Гузенбауер, бивши аустријски канцелар и саветник у Влади Србије, г-дин Никола Јанковић, в.д. директора Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА), и Сер Пол Џаџ, директор Британско – српске привредне коморе.
„Дан инвестирања у Србију 2014.” окупио је на истом месту британске инвеститоре и најбоље српске компаније које су искористиле прилику да представе своје извозне програме.

IZVOR: Pravda
Objavljeno: 22. oktobar 2014, 07:30
Podizanjem spomenika caru Nikolaju u Beogradu, poslednji će postati prvi
Podizanjem spomenika poslednjem ruskom caru Nikolaju Drugom, koji je na neizbrisiv način pomogao srpskom narodu u ključnim trenucima istorije, današnji Beograd i cela Srbija su nesumnjivo dokazali da je potpuno bio u pravu klasik ruske književnosti Lav Tolstoj kada je svojevremeno ustvrdio da „dobrota odoleva svemu, a sama je neodoljiva“.
Piše: Ratko Paić

Foto: Vikipedija
Drugim rečima, dobrota ruskog cara Nikolaja Drugog je odolela mnogim godinama koje su prohujale, jer na svu sreću, Srbi očigledno nisu zaboravili njegovo dobročinstvo. Naime, u centru srpske prestonice, na malom, ali izuzetno skladnom prostoru sa poetičnim nazivom Devojački park, ubrzano se privode kraju završni radovi koji će naposletku taj delić Beograda pretvoriti u slikoviti trg koji će svakom prolazniku odmah skrenuti pažnju na sebe, s obzirom da već sada njime dominira visoka figura dostojanstvenog ruskog cara koji je zadužio Srbe, i to ne samo lepim rečima, poput one izjave da su mu „posle interesa Rusije najbliži interesi srpskog naroda“, nego i sasvim konkretnim delima, od kojih je najvažniji ulazak Rusije u Prvi svetski rat zbog Srbije, kao i njegov kasniji ultimatum saveznicima – da hitno moraju pomoći srpskoj vojsci ili će Rusija da istupi iz tog rata.
Inače, spomenik koji se posle sto godina od navedenih događaja pojavljuje u glavnom gradu Srbije, predstavlja poklon Ruske Federacije, iako je na primer još čuveni Nikola Pašić, dok je bio premijer u vreme trajanja Prvog svetskog rata, u sopstvenom testamentu izdvojio određenu sumu svog ličnog novca i obavezao potomke da je moraju upotrebiti upravo za izgradnju spomenika srpskom dobročinitelju – caru Nikolaju Drugom Romanovu. I zato, kada po najavi u novembru i zvanično bude otkriven spomenik u bronzi sa likom srpskog kuma, jer ne bi trebalo smetnuti s uma ni zanimljiv podatak da je ruski car Nikolaj na krštenju kumovao srpskom kralju Aleksandru Karađorđeviću, onda će to u svakom slučaju značiti ispravljanje istorijske nepravde, na koju je trebalo čekati puni vek.
Dakle, ne postoji ni najmanja sumnja da je poslednji ruski car dostojan takve časti da se ovekoveči njegov lik u centru Beograda, ako se osvrnemo makar na osnovnu činjenicu da je on zbog spasa Srbije žrtvovao sve, pa čak na kraju posledično i svoj sopstveni život, te na neki način i samu tadašnju Rusku Imperiju, koja uopšte nije bila spremna za rat, a ipak je svesno ušla u vrtlog ratnog vihora bez računanja na svoju sopstvenu korist. I na tom mestu bi mogli da se prisetimo izjave Fjodora Dostojevskog, koji je rekao – „ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao“. No, poslednji izdanak carske loze Romanovih, kako smo videli, čak ni pri najvećoj mogućoj prijateljskoj usluzi nije mislio na zahvalnost, već je Srbiji okazivao pomoć samo zbog dubokog ubeđenja da je to njegova dužnost.
Otuda proističe moralna obaveza da mu Beograđani, ali i građani cele Srbije, odaju počast za njegovu plemenitost, a to su postigli ovih dana podizanjem spomenika u bronzi, u Devojačkom parku. Na taj način će poslednji u nizu ruski car, verovatno ostati upamćen u srpskom narodnom sećanju kao prvi po značaju ruski car. Odnosno, poslednji će postati prvi.

Izvor: KURIR
Politika06:52, 03.10.2014.
Autor: Foto: Fonet
Ove dragocenosti su čuvane u arhivama srpske dinastije
BEOGRAD – Predsednik Rusije Vladimir Putin će 16. oktobra, prilikom posete Beogradu, doneti srpske ikone i blago koje je do sada čuvano u ruskim manastirima, a koje se vezuje za dinastiju Karađorđević, saznaje Kurir.

Jedan od najmoćnijih političara sveta u Konaku kneza Miloša otvoriće i izložbu posvećenu rusko-srpskim odnosima „Rusko-srpski svetovni i duhovni odnosi od 14. do 19. veka“.

- Gost iz Rusije sa sobom donosi i naše blago, uglavnom ono koje je pripadalo dinastiji Karađorđević, a koje je čuvano u njihovim arhivama. Tim povodom u Konaku kneza Miloša u toku su radovi, prostor se sređuje i ulepšava jer do 16. oktobra sve mora biti cakum-pakum – otkriva izvor Kurira.

Šef Kremlja u Beograd dolazi na proslavu 70 godina od oslobođenja Beograda od fašizma, a tom prilikom prisustvovaće i velelepnoj vojnoj paradi. Kako za Kurir najavljuje ministar odbrane Bratislav Gašić, vojni defile najverovatnije će uveličati i svetski poznata ruska akrobatska leteća grupa Striži (laste), koja leti avionima „mig 29“.- Voleo bih da kao gost dođe grupa Striži, to bi bilo fenomenalno da se vidi uz sve ono što će prikazati i srpski piloti, koji su takođe vrhunski obučeni. Osim njih, niko neće doći, jer je to vojna parada Vojske Srbije – kaže Gašić i dodaje da će ukupno paradirati 3.000 vojnika.

- Zadnje će biti ono što smo u prethodnom periodu osvojili od novih stvari, opreme, poput bespilotnih letelica, raketni sistemi, sve ono što možemo da prikažemo mi ćemo prikazati – kaže Gašić.

(S. V. – D. L.)

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
новембар 2014.
П У С Ч П С Н
« окт    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
Категорије
Webmail