08/04/2015
У данима када православни хришћани широм света славе празник над празницима, васкрсење нашег Господа Исуса Христа, дужни смо, као припадници народа Божијег и народа српског, да сагледамо своја огрешења о закона нашега Творца, да за њих потражимо опроштај, и да у ономе што је Реч Божја и наук нашег заједничког оца, Светог Саве, потражимо снагу како би се вратили на пут својих предака и на стазу која води у будућност. То нису различити правци, то је пут спасења, и само је један пут такав, и он има само један правац!
Молимо се Господу да нам подари снаге и мудрости да пребродимо све несреће и тешкоће. Молимо се да сви заједно, без обзира на верско или етничко порекло, радимо на добробит Србије и сваког појединца у нашој земљи, ради садашњих и будућих генерација. Молимо се у овим данима када славимо Васкрсење Господње да наши политичари имају мудрост и снагу и да буду сложни у налажењу праведних решења за велику и болну трагедију Косова и тражењу пута за будућност нашег народа, да би се отварала нова радна места, а народ живео у миру, сигурности и благостању.
Свима хришћанима православне исповести, свом народу српском, архијерејима, свештенству, монаштву, ђаконству, онима који су на власти и онима над којима се та власт спроводи, упућујем у своје име, и у име своје породице, поздрав љубави и наде:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
У Краљевском двору у Београду,
о Васкрсу године Господње 2015

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина били су домаћини отварања изложбе „Генерал Михаиловић – први борац за слободу у окупираној Европи“23.марта 2015. године у Белом Двору у Београду. Свечани пријем у Белом Двору приређен је у част премијере филма „За Краља и Отаџбину“ аутора Радоша Бајића.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствоваће вечерас од 20:30 часова премијери филма „За Краља и отаџбину“ у београдском Сава центру.
По завршеној пројекцији, присутнима ће се обратити Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар који ће одликовати г-дина Радоша Бајића, аутора филма „За Краља и отаџбину“ Орденом Круне III реда, за заслуге за Краљевски Дом, за народно и опште добро.

Свечаном пријему у Белом Двору и премијери филма у Сава центру присуствовали су чланови Иницијативе за Краљевину Србију и Сабора Монархиста Србије.

Vladana Jokić | 02. 03. 2015. – 19:40h | Foto: P. Dimitrijević, P. Marković |
Izvor: Blic
Radim i zarađujem jer ne dobijam novac samo zato što sam princ. Volim narodnjake, romsku muziku, „Azru“ i EKV, kaže za „Blic“ Aleksandar III Karađorđević, ne vadeći „drinu“ iz usta.

Zbog devojke sam bolji čovek i bolji Srbin, kaže Aleksandar
Zaboravite sve što ste mislili da znate o prinčevima, jer se sin prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, Aleksandar III (33) ne uklapa u taj šablon. On nema belog konja i ne voli da ističe da njegovim venama teče plava krv.
- Ne živim život princa. Ne želim da ljudi znaju za to, jer bi me onda osuđivali kao da sam lik iz crtanog filma! Običan sam čovek, imam dobre i loše dane, volim da radim i borim se s ovim ludim svetom. Biti princ je čudno. Ljudi očekuju svakakva sr**a od vas – pomirljivo sleže ramenima sin prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića i njegove bivše supruge, princeze od Brazila Marije da Glorije.
Aleksandar je u Srbiju došao prošle godine u maju da bi pomogao ugroženima u poplavama, a rešio je da ostane ceo život.
- Bio sam na Sajmu u Crvenom krstu. Planirao sam da ostanem dve nedelje, ali sam se toliko zaljubio u ljude i zemlju da sam ostao – kaže Aleksandar i priznaje da se zaljubio i u jednu Srpkinju.

Maćeha i otac: Katarina i Aleksandar
- Moja devojka je Srpkinja. I srećan sam što je imam pored sebe. Zbog nje sam bolji čovek i bolji Srbin! – tvrdi princ.
On se 15 godina školovao u San Francisku, ali kako krv nije voda, svetsko obrazovanje nije uticalo na njegovu ljubav prema Srbiji i sve što je autentično za našu zamlju.
Ne želim da ljudi znaju da sam princ
- U Beogradu od svih mesta najviše volim kafane! Kafanski sam čovek. Pušim „drinu“ jer je jeftina i ima dobar ukus. Ponekad uživam u narodnjacima, a ponekad odem na romsku muziku. Ali, „Azru“ i EKV obožavam – uzbuđeno priča.
Toliko voli noćni život da je u Beogradu otvorio bar.
- To što sam princ mi ne donosi platu. Moram da plaćam kiriju i račune. Pošto sam dugo živeo u Kaliforniji i upoznat sam s meksičkom kulturom, rešio sam da ovde otvorim tekila-bar – kaže Aleksandar, a na pitanje kako su Karađorđevići reagovali na taj njegov poslovni potez, odgovara:
- Bili su zabrinuti, ali sada su mi najveća podrška

Izvor: Novosti
Persida Karađorđević: Mudra kneginja, velika ktitorka
Tatjana LOŠ | 25. februar 2015. 17:28 |
Pripisuje joj se osnivanje prvog srpskog teatra u Beogradu, 1847. godine, ali i mnoge druge kulturne zasluge. Na njenu inicijativu je podignuta Crkva Svetog Ilije u Sokobanji, a darivala je i skupoceni krst crkvi u Mionici

Persida Karađorđević
Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog. Na lozu iz koje je potekla i onu kojoj je pripala ostavila je lični trag, jer je bila dovoljno snažna i sposobna da ne ostane u senci znamenitih predaka i potomaka. Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe.
Rođena je 15. februara 1813. godine u Brankovini, u domu Jevrema i majke Jovanke, ćerke uglednog vojvode Mladena Milovanovića. Njeno ime se po prirodi stvari dovodi u vezu i sa Jakovom Nenadovićem, jer joj je prvi srpski ministar policije bio deda. U takvom okrilju obrazovanje nije moglo da joj izmakne, ali je od porodice očito nasledila i mudrost i odlučnost, po čemu je u kasnijim godinama života bila prepoznatljiva. Sve su to, govorilo se, odavale njene markantne crte lica.
Imala je 17 godina kada se, 1. juna 1830, udala za Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa i Jelene Jovanović. Venčanje se dogodilo u Hotinu, u Besarabiji, gde se njen suprug školovao. Persida se čak deset puta ostvarila kao majka – najpre je rodila Poleksiju, potom Kleopatru, pa Aleksija, Svetozara, Petra, Jelenu, Andreja, Jelisavetu, Đorđa i na kraju Arsena. Posle 14 godina braka, Aleksandar je zagospodario Srbijom, pošto su ga na presto doveli Ustavobranitelji, nakon što je svrgnut Mihailo Obrenović. Tako je Persida postala kneginja, ali ne ona koja vlada iz senke, nego ona koja otvoreno podržava i u stopu prati supruga. Aleksandar je započeo reforme u Srbiji i odlučio da uvede nove ustanove, sa ciljem da ubrza razvoj države, a Persida mu je u tome bila veliki oslonac i mudra savetnica. Nesporno je da je ostavila značajnog traga u političkom i kulturnom životu zemlje, a govorilo se da je posedovala dominantnu odlučnu crtu koja je knezu nedostajala, pa su se dobro dopunjavali. On je bio sistematičan, ali je ona zato upravljala krizama. Situacijama koje je bilo teško kontrolisati, vladala je bez straha i panike.
SPOMEN PLOČA PREMINULOJ ĆERKI

Persidina i Aleksandrova ćerka Kleopatra, za čiji rođendan je češki kompozitor Alojz Kalauz komponovao pesmu „Što se bore misli moje“, je imala samo 20 godina kada je umrla, pa je njena majka 1856. godine podigla česmu u selu Nemenikuće na Kosmaju. Na mermernoj ploči stoji natpis:“ Persida Karađorđević, knjaginja srbska, podiže ovaj istočnik za spomen svoje premile kćeri Knjaževne Kleopatre, rođene 14. nove 1835, a upokojene 1. julija 1855″. Ispod ploče je izrezana srpska kruna, a ispod nje ispisane reči: „Ovaj izvor što žubori ovde, to je spomen cveta koji vene, to su suze mesto ladne vode, u žalosti što su prolivene“.
Smatrala je da je kultura važna sfera društva i da mora da se neguje i širi, jer je to put kojim će se, ako bude izabrala, Srbija izdići. Mnogo toga je radila da se to zaista i desi, pa ne čudi što se danas spominje kao velika ktitorka. Osnivanje prvog srpskog pozorišta u Beogradu, 1847. godine se pripisuje upravo njoj. S druge strane, kneginja nije zapostavljala ni duhovni život, o čemu svedoči Crkva Svetog Ilije, koja je podignuta na njenu inicijativu. Boraveći u Sokobanji kneginja je baš na dan ovog sveca otišla na izvor reke Moravice, kada je primetila da se mnogo naroda okupilo oko običnog kamenog krsta. Ta scena joj nije dala mira, pa je odlučila da pokloni impozantan prilog kako bi se na tom mestu podigla crkva, u kojoj bi ljudi mogli da pronalaze duhovni mir. Izgradnja ovog, najstarijeg crkvenog objekta na teritoriji Sokobanje, počela je 1869, a hram je osvećen tri godine kasnije. Ostalo je zabeleženo i da je crkvi posvećenoj Vaznesenju Gospodnjem u Mionici, 1856. godine darovala skupoceni krst na prestolu i darohranilnicu „od pahvonda“.
Da je Persida bila važna i uticajna ličnost, govori i činjenica da joj je turski sultan dodelio Orden padišahovog portreta, što je bio jedinstven slučaj u turskoj istoriji.
Međutim, vladavina njenog supruga nije potrajala, jer je 1858. godine sazvana Svetoandrejska skupština, kada je Aleksandar morao da abdicira. To je prouzrokovalo preseljenje porodice Karađorđević na imanje u blizini Temišvara. I tu se negde završava priča o njoj, bar što se tiče njenih zasluga za zemlju i narod kojem je pripadala i koji je volela.
Umrla je 29. marta 1873. godine u Beču. Delo Katarine Ivanović, prve žene slikara u Srbiji, „Portret kneginje Perside Karađorđević“ važi za jednu od najboljih slika u srpskom klasicizmu, koje je ostalo kao trajno sećanje na suprugu kneza Aleksandra.

Удружења Краљевина Србија је 22. фебруара 2015 године прославило Славу Свети Симеон Мироточиви пријемом у Белом двору. Поред великог броја званица и делегација Сабора Монархиста Србије у чијем саставу су били и представници удружења Иницијатива за Краљевину Србију је присуствовала пријему.

Легија части Ољи Бећковић, Саши Јанковићу и Александру Карађорђевићу
Легију части, орден француске државе којим се одликују истакнути појединци, ове године добиће новинарка Оља Бећковић и заштитиник грађана Саша Јанковић.

Информер наводи да се ова одлука у „стручним круговима тумачи као нови покушај Запада да уруши Алекандра Вучића и његову владу јер су Бећковићка и Јанковић познати по томе што у свакој прилици нападају српску владу и премијера“.
„Треба бити прилично наиван па мислити да се ово високо одликовање даје баш Бећковићевој, која Вучића оптужује да је главни цензор у Србији. Или Саши Јанковићу, који је буквално измислио аферу око пребијања премијеровог брата Андреја. Ова одлука Француске према томе има чисто политички карактер“, каже извор овог листа из дипломатских кругова. Како наводе, ову тему током претходних дана нико није коментарисао у јавности, а Бећковићева и Јанковић нису били доступни за коментар.


Драгољуб Ацовић, хералдичар и члан Крунског већа престолонаследника Александра Карађорђевића, слаже се да је одлука Француске политичка и истиче да се ордени овог типа уручују на основу политичке подобности и интереса. – Некада се додељују да би се увредила држава или да би се показало неслагање са њеном политиком. Тада се намерно бирају „неугодни“ људи, који нису претерано цењени у матичној земљи – објашњава Ацовић за Информер.
С друге стране, аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је овај одабир награђених „мешање у унутрашње ствари Србије“. – Око Оље и заштитиника грађана нема сагласности у друштву и чак постоје оштре политичке поделе око њих. Ако њима уруче одликовање, то ће сигурно бити због дневнополитичких заслуга. А то је онда корак уназад у односима Србије и Француске – поручује Анђелковић.
Легију части ће ове године, поред Бећковићеве и Јанковића, добити и престолонаследник Александар Карађорђевић. Претходних година, лауреати овог ордена били су и Драгољуб Мићуновић, Ружица Ђинђић, Веран Матић, Горан Паскаљевић, Соња Лихт, Иво Андрић, Милунка Савић, Живојин Мишић и многи други.

САОПШТЕЊЕ
СА
СЕДНИЦЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ
15. фебруар 2015.ГОДИНЕ / недеља/ СРЕТЕЊЕ

Сабор Монархиста Србије је на Сретење Господње одржао изборну скупшину у Лозовику у ОО Лозовик. Усвојен је извештај о раду за 2014.годину. Поред тога усвојени су: финансијски извештај за 2014.годину, Акциони план за 2014. годину, финансијског плана за 2015. годину и Акционог плана за 2015. годину.Разматрана су и друга текућа питања везана за програмске активности и пројекте који су у току реализације.

На овај велику дан СРЕТЕЊЕ када Србија обележава почетак Првог српског устанака 1804 године у Орашцу и дана када је донет Сретењски устав Сабор Монархиста је прославио своју Славу.
На овој сретењској скупштини Сабора изабрано је ново руководство за наредне 4 године.Ново руководство чине: Љиљана Јовановић из Новиог Сада, председник, Зоран Ристановић из Чачка потпредседник /заменик/,Драган Стевановић из Лесковца, потпредседник,Милан Баришић из Аранђеловца, координрора ресорних одбора и Светомир Крсмановић из Београда,председника одбора за безбедност и заштиту људских права.
Прослави Славе и резању колача увеличала су два свештеника из Лозовика као и чланство. После завршетка славског ручка присутни су обишли Спомен дом који је Краљ Александар I Караћорћевић подигао у спомен борцима из 1914-1918 године, који је сада руиниран и ван употребе. Сабор је од Општине Велика Плана 2014. године затражио у закуп овај објекат да га реконструише и врати у првобитно стање.
ИНФО СЛУЖБА САБОРА

ZNAMENITE SRPKINjE Zorka Petrović-Karađorđević:
Život posvetila ujedinjenju Srbije i Crne Gore
Izvor: Novosti
Tatjana Loš | 22. januar 2015. 13:30 |
Kneginja i humanitarka, školovala se na Institutu ruske carice Marije, a krasila je duhovitost i snažna volja. Želja da njen suprug Petar prvi postane postane kralj u Beogradu, ostvarila se 13 godina posle njene smrti

Zorka Petrović-Karađorđević
CRNOGORSKI knez, kasnije kralj, Nikola I Petrović priželjkivao je sina prvenca, ali je knjeginja Milena tog 23. decembra 1864. godine rodila ćerku. Bio je to, ipak, veliki praznik u Crnoj Gori i Srbiji, jer je izborom kuma male Zorke (Ljubice), koju je krstio srpski knez Mihailo Obrenović, najavljeno približavanje Cetinja i Beograda. Knežev sekretar i dvorski pesnik Jovan Sundečić u slavu njenog rođenja napisao je: „Zdravo, Zorko, prvi cvetu svojih svetlih roditelja. Rasti, Zorko, krepka budi, razgranaj se i uzori…“.

Bila je prvo od 12 dece u domu Petrovića i ono koje najviše, izrazito crnim očima i dostojanstvenim držanjem, podsećalo na kneza Nikolu. Znalo se da je njegova miljenica i veliki ponos, jer ju je otvoreno nazivao „tatinim sinom“.
Majka Milena, ćerka vojvode Petra Vukotića, držala je do njenog obrazovanja, pa joj je dovodila najuglednije cetinjske učitelje, a značajnog traga su ostavile i lekcije švajcarske vaspitačice gospođe Najkom. Do 1875. godine Zorka je pohađala i Institut carice Marije, kada je otputovala u Rusiju, u Sankt Peterburg.
Devojke iz najzvučnijih porodica ruske aristokratije školovale su se u institutu „Smoljni“, što je omogućeno i jedanaestogodišnjoj kneginjici. Kada se, sedam godina kasnije, vratila u rodnu zemlju, već je mogla da se uključi u humanitarni rad, ali i potvrdi svoj intelekt i načitanost. Po čaršiji se šuškalo ne samo da je pametna, nego i duhovita, a po potrebi i cinična, vrlo energična i snažne volje.
Sve to, a najviše ambicioznost i želja da se Crna Gora i Srbija ujedine, došlo je do izražaja po udaji za dvadeset godina starijeg Petra I Karađorđevića, čiji je bila najveći politički saradnik. Sreli su se u Parizu, gde je Zorka boravila sa majkom. Kneginja Milena je priželjkivala da ćerkama u Francuskoj pronađe ugledne supruge, ali se baš u tom trenutku u gradu svetlosti zatekao sin svrgnutog srpskog kneza Aleksandra, koji je u braku sa nekom od crnogorskih kneginjica video novu šansu za lični politički preporod.
Bio je 30. jul 1883. kada su se venčali u Cetinjskom manastiru. Kum im je bio ruski car koga je zastupao grof Orlov Denisov, a stari svat vojvoda Miljan Vuković. Svadbeno veselje je organizovano u duhu tradicije, bogatim ručkom, zdravicama, pevanjem i pucanjem. Novinari su zadovoljno „trljali ruke“, izveštavajući o slavlju nad slavljima, ali su i pesnici dali svoju reč. Ostala je upamćena pesma Đura Petrovića „Ženidba knjaza Petra Karađorđevića sa knjeginjicom Ljubicom – Zorkom“.
ANEGDOTA OSTALA je upamćena anegdota prema kojoj je Nikola I na podsmešljivo pitanje nekog stranog ambasadora šta uopšte mogu da izvezu iz siromašne zemlje kakva je Crna Gora odgovorio: „Vi potcenjujete moje kćeri“.
Za Karađorđevog unuka se govorilo da je nemirnog duha, ali slabije volje od supruge, koja je tačno znala šta želi, pa je bila njegova desna ruka. Želja joj je bila da Petar bude na srpskom tronu, a ona da bude kraljica, pa se pričalo da je činila sve da do toga dođe, često delujući vrlo konspirativno.
Bračni par je živeo na Cetinju, preko puta dvora, a kada im je ova rezidencija postala tesna, sagradili su Topolicu – vilu na najlepšem delu barske obale, na ruševinama Salim begove kule. Zorka i Petar su dobili petoro dece: Jelenu, kasnije udatu za ruskog kneza Ivana Romanova, Milenu, koja je živela samo devet dana, Đorđa, koji je i živeo i umro u Srbiji, Aleksandra, budućeg kralja Jugoslavije, ubijenog u Marseju i Andriju, koji je u životu bio tek nekoliko dana. Toliko je Zorka maštala o srpskom tronu, da je stalno bila trudna, kako bi pretendentu na srpski presto ostavila što više potomaka. Međutim, umrla je na porođaju Andrije, 16. marta 1890. godine, istog datuma na koji je umrla njena majka Milena. Postojalo je nekoliko verzija njene smrti: dobila je

zapaljenje trbušne maramice, pala je niz stepenice u poodmakloj trudnoći, istukao ju je muž. Govorilo se da je umrla sa rečima: „Biće kralj“, misleći na supruga i Srbiju, što se i dogodilo 1903. godine, posle Majskog prevrata i ubistva Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.
Sve novine su objavile tužnu vest, a novosadski „Branik“ je napisao da je „ona unela radost u kneževski dom Karađorđevića i odlikovala se svim dobrotama ljudske duše“. Pesma „Razbole se zorna Zorka“ još podseća na preranu smrt kneginje, koja je sahranjena kod manastira Svetog Petra na Cetinju. Njene mošti su 1912. godine prenete u Srbiju i položene u prvu grobnicu do oltarske apside u novoizgrađenoj crkvi na Oplencu, zadužbini kralja Petra.
Po završetku Prvog svetskog rata beogradske dame su osnovale humanitarno društvo „Knjeginja Zorka“. Time su želele da nastave njenu misiju, jer je bila poznata kao velika humanitarka, koja je pomagala siromašne i bolesne, osnovala bolnicu u Nikšiću i mnoge kulturne ustanove. Ćerka crnogorskog, supruga srpskog i majka jugoslovenskog kralja dobila je i ulicu u centru prestonice Srbije, za kojom je toliko žudela.

14/01/2015

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина боравили су данас у Тополи, и на Опленцу, где су у Цркви Светог Ђорђа присуствовали помену који је за покој душе блаженопочивших чланова Краљевске породице служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован. По завршетку помена Краљевски пар положио је цвеће на гробове блаженопочивших чланова своје породице у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа.

Њихова Краљевска Височанства су деци окупљеној испред цркве поделила поклоне и пожелела им срећну Нову годину.

Након дружења и разговора са становницима Тополе, Престолонаследник и Принцеза су у пратњи г-дина Драгана Живановића, председника општине Топола и г-ђе Слободанке Миливојевић, директорке Центра за социјални рад општине Топола посетили две социјално угрожене породице којима су поделили скромну помоћ. О обе породице старају се самохране мајке.
Престолонаследник и Принцеза у договору са Центром за социјални рад општине Топола наставиће да помажу социјално угрожена лица на подручју општине Топола.


ЖЕЛИ ВАМ

ИНИЦИЈАТИВА ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ
21000 Нови Сад
Приштинска 2

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
април 2015.
П У С Ч П С Н
« мар    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Категорије
Webmail