Izvor: KURIR
Politika06:52, 03.10.2014.
Autor: Foto: Fonet
Ove dragocenosti su čuvane u arhivama srpske dinastije
BEOGRAD – Predsednik Rusije Vladimir Putin će 16. oktobra, prilikom posete Beogradu, doneti srpske ikone i blago koje je do sada čuvano u ruskim manastirima, a koje se vezuje za dinastiju Karađorđević, saznaje Kurir.

Jedan od najmoćnijih političara sveta u Konaku kneza Miloša otvoriće i izložbu posvećenu rusko-srpskim odnosima „Rusko-srpski svetovni i duhovni odnosi od 14. do 19. veka“.

- Gost iz Rusije sa sobom donosi i naše blago, uglavnom ono koje je pripadalo dinastiji Karađorđević, a koje je čuvano u njihovim arhivama. Tim povodom u Konaku kneza Miloša u toku su radovi, prostor se sređuje i ulepšava jer do 16. oktobra sve mora biti cakum-pakum – otkriva izvor Kurira.

Šef Kremlja u Beograd dolazi na proslavu 70 godina od oslobođenja Beograda od fašizma, a tom prilikom prisustvovaće i velelepnoj vojnoj paradi. Kako za Kurir najavljuje ministar odbrane Bratislav Gašić, vojni defile najverovatnije će uveličati i svetski poznata ruska akrobatska leteća grupa Striži (laste), koja leti avionima „mig 29“.- Voleo bih da kao gost dođe grupa Striži, to bi bilo fenomenalno da se vidi uz sve ono što će prikazati i srpski piloti, koji su takođe vrhunski obučeni. Osim njih, niko neće doći, jer je to vojna parada Vojske Srbije – kaže Gašić i dodaje da će ukupno paradirati 3.000 vojnika.

- Zadnje će biti ono što smo u prethodnom periodu osvojili od novih stvari, opreme, poput bespilotnih letelica, raketni sistemi, sve ono što možemo da prikažemo mi ćemo prikazati – kaže Gašić.

(S. V. – D. L.)

IZVOR TELEGRAF

- Njegovo krunisanje imalo je nesumnjiv značaj i važnost za unutrašnju i spoljnu konsolidaciju zemlje potresene majskim prevratom iz 1903. godine – napisao je prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević

Foto: Marko Todorović, Arhivska fotografija
Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević povodom 110 godina od krunisana kralja Petra I Oslobodioca napisao je autorski tekst u kojem navodi da je to jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji i da on i njegovi ideali za koje se on borio treba i danas da budu zvezda vodilja Srbiji!
“Ove godine se navršilo se sto deset godina od krunisanja mog pradede, kralja Petra I Oslobodioca. Njegovo krunisanje imalo je nesumnjiv značaj i važnost za unutrašnju i spoljnu konsolidaciju zemlje potresene majskim prevratom iz 1903. godine. Svi evropski dvorovi prihvatili su novog Kralja i poželeli mu dugu i srećnu vladavinu. Kralj Petar I je neumorno radio na afirmaciji demokratskih načela u politici i životu Srbije, koje je smatrao neophodnim za dalji napredak, kao i za njen pristup u krug razvijenih evropskih država.

Od samog početka svoje vladavine, kralj Petar I suočio se sa ozbiljnim preprekama. Zemlja je bila rastrzana unutašnjom političkom borbom, a spoljno političke okolnosti su neumitno vodile ka ratnom sukobu nesagledivih razmera. Ipak, bez obzira na sve teškoće, danas vreme vladavine kralja Petra I pamtimo kao vreme vladavine ustavnosti, vreme vladavine parlamenta, vreme snažne demokratizacije čitavog društva ali ga takođe pamtimo i kao vreme blistavih vojničkih pobeda, oslobođenja teritorija koje su vekovima bile pod otomanskom okupacijom, i kao vreme dostojanstvene odbrane suvereniteta zemlje.
Iako je od krunisanja mog pretka prošlo sto deset godina, univerzalne vrednosti koje je on zastupao su i dalje ostale ideal, a teške okolnosti u kojima ih je sprovodio u delo, velikim delom su ostale i dan danas. Tim pre svetli primer kralja Petra I treba i danas da bude uzor kako Srbija časno i ponosno treba da korača sa visoko razvijenom zastavom”, napisao je prestolonaslednik Aleksandar.
(D. Z.)

BRUKA: Ministarstvo finansija nije odobrilo sredstva
SAHRANA NA VERESIJU: Država duguje 12 miliona za ukop Karađorđevića!
Društvo14:11, 08.09.2014.
Autor: Slavica Tomčić,Foto: Marina Lopičić
Izvor: KURIR
Iako je od prenosa posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice prošlo više od godinu dana, troškovi još nisu plaćeni

Foto: Fonet
BEOGRAD – Troškove državne sahrane posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice Karađorđević u maju prošle godine u iznosu od 11.950.000 dinara Vlada Srbije još nije platila, saznaje Kurir.

Iako su posmrtni ostaci kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre, kraljice Marije i kraljevića Andreja Karađorđevića položeni u kriptu Mauzoleja porodice Karađorđević u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu pre više od godinu dana, troškovi te državne sahrane ostali su neizmireni. U Kraljevskom dvoru tvrde i da je kašnjenje isplate tih sredstava fondu Kraljevski dvor glavni razlog što su im se nagomilali dugovi za struju.

Dug za struju

- Do inicijalnog kašnjenja sa izmirivanjem računa za električnu energiju došlo je zbog toga što Republika Srbija još nije kompenzovala troškove državne sahrane posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević iz maja 2013. godine. Odlukom Vlade broj 02-5857/2012 od 8. septembra 2012. godine definisano je obrazovanje organizacionog odbora, a njom je propisano da rešenje o troškovima realizacije ove odluke donosi Vlada na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja. Jednostavno rečeno, da je ovo pitanje rešeno na vreme, u ovom trenutku ne bi bilo nikakvog duga za struju – rečeno je Kuriru u Kraljevskom dvoru.

U ministarstvu ćute

Da Vlada i dalje duguje pare za sahranu članova kraljevske porodice, Kuriru je potvrđeno i u Ministarstvu kulture.
- Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je 15. maja 2014. godine Ministarstvu finansija zahtev za budžetsku rezervu kojom bi se isplatili troškovi sahrane posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević u iznosu od 11.950.000 dinara. Taj zahtev do sada nije odobren – rečeno nam je u tom ministarstvu.

Iz Ministarstva finansija do zaključenja ovog broja Kurira nismo dobili odgovor zbog čega Ministarstvu kulture nije odobren novac za isplatu troškova sahrane Karađorđevića.

Oliver Antić
TREBA DA SE PLATI

Oliver Antić koji je bio u organizacionom odboru sahrane članova kraljevske porodice Karađorđević, za Kurir ističe da nije sporno da troškovi treba da se plate.
- To je bila državna sahrana i nije sporno da treba da se plate troškovi. Verovatno je u pitanju nedostatak finansijskih sredstava, pa će se sačekati povoljniji trenutak. Znamo svi da državne finansije nisu u povoljnom položaju i Ministarstvo finansija to najbolje zna. Ako imamo višak priliva, to ide tamo gde je najhitnije.
ČINJENICE
U 11,9 miliona dinara uključeni su

- troškovi ekshumacije
- prenos posmrtnih ostataka do Beograda
- prenos posmrtnih ostataka do Oplenca
- opremanje i sva dešavanja koja prate sahranu

Српко војничко гробље у на Зејтинлику у Солуну су 20 јула 2014. Године постили су чланови УДРУЖЕЊА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ и РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА и поклониле се сенима погинулих ратника из Првог Светског рата.

Чланови Удружења КС са председником Маријом Мајсторовићем су на Зејтинлику положили венац у име Престолонаследника Александра II и уручили поклон књигу мемоара Њ.В. Краља Петра II Његовог Краљевског Височанства господину Ђорђу Михаиловићу, дугогодишњем чувару и прочитали писмо захвалности Њ К В Александра Карађорђевића.

Делегација на челу са председником Љиљаном Јовановић Сабора Монархиста Србије је том приликом господину Ђорђу Михаиловићу уручила захвалницу за очување историје Србија монархија за 60 година чувања овог гробља и поклон са Опленца.

Делегација Равногорског покрета са председником Предрагом Богићевићем поклонила је господину Ђорђу Михаиловићу униформу равногорског покрета и положила венац.

Српско војничко гробље на Зејтинлику
Српско војничко гробље на Зејтинлику се налази у Солуну и у његовом склопу су смештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле које је временом прерасло у данашњи комплекс.
Зејтинлик је добио име по турској речи за уље (зејтин). На том простору, надомак Солуна, је у доба отоманске империје била пијаца за продају уља (тј. зејтина). Иако је престала продаја зејтина на том простору, назив се одржао међу локалним становништвом до Првог светског рата.
Настанак и изградња српског војничког гробља
По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту. За место је одређен плато на Зејтинлику (у то доба гола ледина у близини Солуна) на ком се налазило гробље Главне војне пољске болнице српске војске.
Припреме за овај подухват почеле су 1926. године, када Саво Михаиловић бива постављен на чело групе која је добила задатак да прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих по широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту. Они су обишли око 250 гробаља, есхумиравши погинуле ратнике, које су потом пренели са свим познатим о њима на простор будућег гробља.
Идејно решење изгледа српског војничког гробља добијено је исте године на конкурсу, а дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов. Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Србије, где је претходно и обрађен. Због тога су припреме за почетак градње трајале до 1933. године јер је требало припремити велике количине тесаног камена за изградњу маузолеја, капеле и костурнице и око 2 000 мермерних крстова.
Завршни радови изградње отпочели су 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара. Приведени су крају крајем 1936. године, да би 11. новембра 1936. на Дан примирја у Првом светском рату, било обављено је свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.
Грчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу комплекса од 7 000 km², а сав материјал и рад на изградњи је ослободила
царина и пореза.

У изградњи је коришћен камен из Џепа (Момин камен у Србији) за израду маузолеја и крстова, за плоче гранит из Кадине Луке близу Љига, а цемент из Беочина. Око српског дела гробља посађени су чемпреси који су ту допремљени као младе саднице из Хиландара да би створиле својеврсну вечну стражу палим борцима за слободу. Мозаике на капели је радила позната грчка уметница Воила по мотивима српских средњовековних фресака.
Током Другог светског рата сав терет очувања и одржавања гробља пао је на његовог чувара Ђура Михаиловића. Он је и поред свих ратних недаћа успео да очува гробље и да од нацистичке пљачке сачува књиге и реликвије (закопавши их на скривеном месту).
Иницијативом и залагањем секретаријата за културу Србије прикупљена су средства за обнову гробља. Радови су изведени у периоду од 25. септембра до 22. октобра 1969, а поред обнове коплекса изграђен је пространи тротоар испред улаза на гробље, а на улазну капију је постављен гвоздени натпис: Српско војничко гробље.
Током вишедеценијског развоја Солун се приширио и данас се српско војничко гробље на Зејтинлику налази у граду у близини једног од градских тргова званог Метакса.
Изглед маузолеја
Главна просторија у крипти
Од главног улаза води широка стаза до костурнице са криптом над којом је подигнута капела у модернизованом српско-византијском стилу. На предњој страни маузолеја је мозаик светог архангела Михаила по мотивима фреске из манастира Манасија испод кога су стихови Војислава Илића Млађег на гранитној плочи:
Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
(Стихови Војислава Илића Млађег на капели гробља на Зејтинлику)
Са друге стране се налази улаз у капелу изнад кога је мозаик великомученика Ђорђа Победоносца, рађен по мотивима фреске из Дечана, испод кога су стихови Војислава Илића Млађег:
Благо потомству што за
њима жали
Јер они беху понос своме
роду
Благо и њима јер су славно
пали
За Отаџбину, Краља и Слободу
Унутрашњост капеле украшена је натписима свих јединица које су учествовале на Солунском фронту и главних бојишта на њему. Натписи су уоквирени орнаментиком у стилу моравске школе. На великом столу у средини крипте смештени су поклони појединаца и установа, међу којима се издвајају фотографије погинулих, грумени земље донети из њиховог родног краја, цедуљице са порукама, крстови, путири, црквене књиге из Хиландара, … У посебно израђеној стакленој урни (коју је специјално радила Српска фабрика стакла из Параћина) налази се земља узета испод споменика Незнаном јунаку на Авали коју су донели чланови удружења носилаца Албанске споменице. У капели доминира велики полијелеј сачињен од испаљених топовских чаура на Солунском фронту чија маса прелази 200 kg.
Испод платоа на ком је смештена капела налази се крипта. Изнад улаза у крипту су смештени, у каменом грчком крсту, стихови Војислава Илића Млађег:
Од улаза се степеницама силази у велику просторију у крипти од које води велики ходник до централне просторије од које се рачвају бочни ходници у чијим се зидовима налазе мермерне плоче са именима погинулих који су ту сахрањени. Гробни мир крпите тек с` времена на време ремете звуци песме „Тамо далеко“, како је то рекао Војин Ђорђевић:
„Нигде прикладније није нашла своје место ова наша изгнаничка песма туге и чежње, као овде у костурници на Зејтинлику.“
Чувари гробља – Михаиловићи
Први чувар гробља био је Саво Михаиловић који је био на челу групе која је била задужена за есхумацију српских војника и њихово премештање на подручје будућег војничког гробља. Саво, Србин из Грбља, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године живећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику.
Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог светског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро умире 1961. године и бива сахрањен уз оца на Зејтинлику.
Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља на Зејтинлику Ђорђе Михаиловић, Ђурин син и Савин унук, који живи у чуварској кућици са женом и ћерком. О Ђорђу Михаиловићу је 2013. године снимљен документарни филм „Последњи чувар“.
Српско гробље (7.441 сахрањени ратник)
Српско гробље представља централни део комплекса на Зејтинлику. У његовом центру је капела испод које се налази костурница у којој је сахрањено 5.580 српских ратника страдалих на Солунском фронту.

Око маузолеја (капеле са костурницом) налази се десет парцела у којима је сахрањено 1440 српских ратника. Поред тога ту су и две заједничке гробнице:
• 78 непознатих српских ратника пренетих са Солунског фронта
• 217 непознатих српских ратника – заробљеника пренетих из Цариграда
У склопу српског гробља налази се тзв. Партизанско гробље на коме је сахрањено 126 интернираца и заробљених партизана који су изгубили животе у нацистичким логорима Павлоу Мела и Харменкај у Солуну током Другог светског рата.
Француско гробље (8.098 сахрањених ратника)

На француском гробљу се налази капела у готском стилу око које су сахрањени француски ратници засебним гробовима под каменим латинским крстовима. На њему се налазе три споменика:
• Централни са натписом броја сахрањених
• Велики камени крст са натписом: „Источна армија својим мртвима“
• Споменик палим авијатичарима
Италијанско гробље (3.500 сахрањених ратника)
Италијански војници сахрањени су у засебне гробове под једнаким латинским крстовима, али га красе и споменици које су својим најмилијм подигли њихови најближи. Као и француско гробље и италијанско има своју капелу.

Енглеско гробље (1.350 сахрањених ратника)
Над енглеским гробљем доминира споменик, карактеристичан за енглеска војна гробља широм света, иза кога се налазе парцеле у којима су сахрањени борци. Изнад сваког сахрањеног су засађене руже и налази се надгробна плоча (као и на осталим енглеским војним гробљима широм света), за разлику од осталих гробаља на Зејтинлику којима су плоче у облику крста.
Једини крст налази се на надгробном споменику Катарине Харлеј који су подигли српски официри Допунске команде у знак захвалности за све што је током рата учинила за српски народ. Она је током рата била шеф једне од енглеских санитетских мисија (попут оних које је покренула Елси Инглис), а погинула је у Битољу 1917. године пружајући помоћ током једног од бомбардовања града.

Руско гробље (493 сахрањена ратника)
Руско гробље је уређено у оквиру српског гробља (налази се иза Партизанског гробља) и на њему су сахрањени погинули припадници Руског добровољачког одреда који се борио на Солунском фронту. На њему је својевремено постојала и дрвена капелица, која је уклоњена приликом преуређења гробља.

IZVOR NOVOSTI
Katarina Oksenberg: Završiću film o dedi
S. Dobrosavljević | 18. jul 2014. 08:24 | Komentara: 0
Sа glumicom i kneginjom o majci Jelisaveti, precima, deci i Srbiji. Ne znam kako bi trebalo da se oseća princeza, jer se nikad nisam identifikovala na taj način. Ali, mogu da kažem da se osećam dobro

Foto Petar Milošević

U ZEMLjU svojih predaka došla je sa osmehom na licu! Američka glumica i kneginja Katarina Oksenberg (52) imala je za to i dobar razlog. U Beograd je doputovala kako bi prisustvovala useljenju majke kneginje Jelisavete Karađorđević u vilu „Crnogorka“ na Dedinju, koja je nekad pripadala njenoj baki kneginji Olgi Karađorđević. Dok je na pragu porodičnog doma sa majkom i starijom sestrom Kristinom dočekivala goste, nije krila oduševljenje što je u prilici da prisustvuje ovom važnom trenutku. Otmena i srdačna Katarina, koja se proslavila ulogom Amande Karington u seriji „Dinastija“, kaže da je ovaj događaj rehabilitovao njenu porodicu.
- Znam koliko je moja majka naporno radila i koliko joj je bilo potrebno vremena da se ovo ostvari – kaže za „Novosti“ Katarina Oksenberg, koja osim američkog ima i srpsko državljanstvo. – To što se desilo je ravno čudu i veoma sam srećna zbog nje. Ovo je izuzetno važan trenutak za moju majku i našu porodicu.
* Kada ste prvi put posetili Srbiju, plakali ste, kako se sada osećate?
- Tačno je, plakala sam! Osetila sam duboku emotivnu vezu sa ovom zemljom. Sada se osećam posebno, jer sam došla izuzetnim povodom. Već danas idem sa majkom u Sloveniju na nekoliko dana, a u ponedeljak se vraćam kući u Ameriku. Ljudi su ovde divni, vrlo su topli i prijateljski raspoloženi, a i hrana je odlična.
UZBUDLjIVO DETINjSTVO NA pitanje kakva je majka bila princeza Jelisaveta, lepa Katarina nam odgovara: – Ona je vrlo spontana i zabavana osoba. Mama je avanturističkog duha i moje detinjstvo je bilo baš uzbudljivo. Mnogo smo putovali.
* Da li se osećate kao prava princeza?
- Dok sam bila mala, mama mi je rekla da je Jugoslavija komunistička zemlja i da verovatno više nikad nećemo tamo otići, jer u njoj ne postoji monarhija. Ne znam kako bi trebalo da se oseća princeza, jer se nikad nisam identifikovala na taj način. Ali, mogu da kažem da se osećam dobro.
* Najavili ste snimanje filma o dedi knezu Pavlu Karađorđeviću?
- Na tom projektu je angažovana i moja majka i njoj je najviše stalo da se to realizuje. To će dugo trajati i ne znam tačno kada će biti završen.
* Imate tri ćerke, kako je biti njihova mama?
- Imam, u stvari, petoro dece. Tri ćerke, a moj suprug iz prethodnog braka ima dvoje dece. Volim što sam majka. Vrlo je zabavno biti roditelj.
* Da li je teško biti maćeha?
- U početku je bilo mnogo izazova, jer su deca imala problem sa svojom majkom. Volim ih koliko i svoje devojčice.


* Kakva je Katarina Oksenberg privatno?
- Potpuno sam ista osoba. Bez obzira na to koliko je nekad situacija teška, trudim se da pronađem smisao za humor. To nije uvek lako, jer ne možete stalno da držite sve pod kontrolom. Stvar je discipline, stava i verovanja, da iako znate da ne možete sve da kontrolišete, možete bar da pokušate. Ako imate prevelika očekivanja, možete da se razočarate, a ukoliko ste otvoreni i radoznali, onda čuda mogu da se dese.
* Kako održavate vitku liniju, da li je tajna samo u genetici?
- Što sam starija, više vodim računa o ishrani i pokušavam da živim zdravo. Ne jedem više brzu hranu, ne pijem alkohol, jer se zbog toga užasno osećam narednog jutra. Pijem dosta vode, vrlo malo u ishrani koristim šećer, hleb i so. Ali, obožavam burek sa sirom i mesom.
SUPRUG KASPER
KATARINA je udata za holivudskog glumca Kaspera van Dina, s kojim ima dve ćerke, Maju i Selestu Almu, dok je najstariju Indiju rodila vanbračno.
- U braku smo 15 godina – kaže nam Katarina. – Uživamo u zajedničkim trenucima. Putujemo, obilazimo svet i zabavljamo se. On nije došao u Beograd, jer je ostao kod kuće da brine o deci.

KRISTINA PRVI PUT U BEOGRADU
PRIJEMU povodom useljenja u vilu „Crnogorka“, osim Kristine Oksenberg, najstarije ćerke kneginje Jelisavete Karađorđević, prisustvovala je i njena druga ćerka Kristina, kao i sin Nikola. Kristina je u sredu doputovala iz Moskve i prvi put je boravila u Beogradu. U četvrtak ujutru je više od dva sata provela razgledajući Beli i Stari dvor. Mada prestolonaslednik Aleksandar trenutno nije u Beogradu, njegova kancelarija je omogućila Kristini da obiđe dvorski kompleks, pre nego što avionom otputouje nazad u Moskvu.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ЧЕСТИТА КНЕГИЊИ ЈЕЛИСАВЕТИ УСЕЉЕЊЕ У ВИЛУ „ЦРНОГОРКА“

01/07/2014

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар ИИ Карађорђевић упутио је честитке и своје најлепше жеље Њ.К.В. Кнегињи Јелисавети поводом усељења у Вилу „Црногорка“ која је пре конфискације била у власништву њене мајке, Кнегиње Олге. Честиткама Престолонаследника придружују се и Њ.К.В. Принцеза Катарина, Њ.К.В. Принц Наследник Петар, Њ.К.В. Принц Филип и Њ.К.В. Принц Александар.
Престолонаследник и Принцеза присуствовали су данашњем званичном усељењу Кнегиње Јелисавете у њен дом, заједно са Њ.К.В. Принцом Михајлом, сином Краљевића Томислава и Њ.К.В. Принцезом Линдом, супругом Краљевића Томислава.
Престолонаследник Александар истиче да је врло срећан и поносан што је његова рођака Кнегиња Јелисавета након више деценија неправде и великих патњи за целу породицу Карађорђевић, дочекала дан када јој је и званично враћен бар део онога што јој припада. Престолонаследник се такође нада да ће и друга конфискована имовина бити враћена у што краћем року и многобројним другим породицама које су доживеле велику неправду.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР, ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА И ПРИНЦ ПЕТАР ОДНЕЛИ ПОМОЋ ЖРТВАМА ПОПЛАВА СМЕШТЕНИМ НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ

29/05/2014
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Петар, однели су данас помоћ коју су великодушно дали г-дин Мане и г-ђа Соње Огризовић, члан одбора хуманитарне организације Лајфлајн Чикаго, и њихова ћерка Нина. Њихова Краљевска Височанства посетили су данас жртве поплава који су смештени на Београдском сајму и однели им воду, конзерве, пелене и средства за хигијену.
Хуманитарна организација Лајфлајн Чикаго која ради под покровитељством Њ.К.В. Принцезе Катарине вредним донацијама помаже народу Србије и жртвама недавних поплава.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК, ПРИНЦЕЗА И ПРИНЦ ПЕТАР ОДНЕЛИ ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ У ПАРАЋИН И МАНАСТИР СВЕТЕ ПЕТКЕ ИЗВОРСКЕ

26/05/2014
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Петар били су данас у Параћину где су донели хуманитарну помоћ жртвама поплава у овом граду и штићеницима манастира Света Петка у Извору поред Параћина у коме се монахиње брину о деци ометеној у развоју.
Њихова Краљевска Височанства дочекао је г-дин Саша Пауновић, градоначелник Параћина и упознао их са размерама несреће која је задесила овај град током поплава. Њихова Краљевска Височанства донела су воду, храну у конзервама, пелене, и одећу и предала их кризном штабу града. Затим су у пратњи градоначелника Пауновића Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Петар обишли град и разговарали са грађанима Параћина. Лично су донели помоћ за неколико породица највише погођених овом природном катастрофом.
Њихова Краљевска Височанства отишла су затим у манастир Свете Петке изворске на 20 километара од Параћина, где су их дочекали игуманија мати Гликерија, монахиње и штићеници. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Петар донели су у манастир помоћ коју је прикупила хуманитарна организација Лајфлајн Њујорк, и инвалидска колица дар хуманитарне организације Лајфлајн Чикаго, које обе раде под покровитељством Њ.К.В. Принцезе Катарине и већ годинама помажу грађанима Србије. Манастир Свете Петке у Извору подигнут је у 16. веку, а у њему ради и болница за смештај деце ометене у развоју. Њихова Краљевска Височанства посетила су овај манастир већ више пута, и често му помажу.

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ОДНЕЛА ПОМОЋ У ОБРЕНОВАЦ

24/05/2014
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Наследник Петар посетили су Обреновац јутрос, и присуствовали седници кризног штаба у овом граду, заједно са Њ.Е. г-дином Томиславом Николићем, председником Републике Србије, и његовом супругом г-ђом Драгицом Николић, Њ.Е. г-дином Небојшом Стефановићем, министром унутрашњих послова, г-дином Милорадом Вељовићем, директором полиције, г-дином Предрагом Марићем, помоћником министра унутрашњих послова и начелником Сектора за ванредне ситуације, и представницима општине.
Краљевска породица донела је храну, воду и воће грађанима Обреновца. Њихова Краљевска Височанства честитала су државним органима, грађанима Обреновца и спасиоцима добровољцима из читаве Србије који су спасли хиљаде живота и својим трудом и херојством спречили још већу трагедију. Њ.К.В. Принц Наследник Петар био је дубоко потрешен размерама разарања, али истовремено и веома поносан на грађане Обреновца и чланове спасилачких тимова са којима се упознао.
Њихова Краљевска Височанства обишла су све делове Обреновца и разговарали са грађанима шта је то што је најпотребније у овом тренутку. Сусрели су се и са добровољцима из немачке организације „Тиерреттунг” који су се одазвали позиву за помоћ који преко друштвених мрежа упутила београђанка Сања Павићевић за помоћ животињама и кућним љубимцима у местима погођеним поплавама у Србији.

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
октобар 2014.
П У С Ч П С Н
« сеп    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  
Категорије
Webmail