Објављено у 
IZVOR : Novosti
Izborna lista za Beograd: Broj 15 Srpska monarhistička stranka „Srpska sloga“
V. N. | 27. april 2012. 22:39 |
Na strani građana i monarhije. Bez velikih obećanja. Hoćemo da se o nama čuje. Imena nisu bitna
Logo Srpske monarhističke stranke „Srpska sloga“
OSNOVNA ideja našeg programa su zadovoljni građani koje ćemo pokušati motivisati svojim delima. Želimo da planski i sistematično poboljšamo infrastukturu i administrativnu uslugu u našem gradu. Želeli bismo da možemo da obećamo da ćemo sagraditi još jedan most preko Dunava, da ćemo izgraditi metro, rešiti problem pasa lutalica, smanjiti stopu nezaposlenosti, obezbediti besplatan gradski prevoz nedeljom, ali iako težimo svemu ovome, nećemo obmanjivati građane obećanjima koje nismo sigurni da li ćemo moći da ispunimo.
IMENA nisu bitna. Želimo da nas ljudi u budućnosti prepoznaju po delima. Dobre stvari nije bitno ko je uradio već da ih je uradio.
S OBZIROM na to da se posle Drugog svetskog rata prvi put na izborima javno predstavlja stranka u čijem imenu je jasno prepoznatljiva monarhistička ideologija nadamo se da će građani uvideti kvalitet ovog sistema i podržati ga. Očekujemo da o nama počne da se priča, da skrenemo pažnju javnosti kako bi se do narednih izbora shvatilo da uvek postoji još neko rešenje osim ponuđenih i da je za neke stvari bitna samo volja kako bi se iste popravile. Ne želimo da dajemo prognozu jer ljudi na izborima ne popunjavaju tiket iz kladionice već glasaju za svoju budućnost.
LjUBOMIR SIMIĆ * Mesto rođenja: Beograd
* Obrazovanje: Viša saobraćajna škola
* Porodični status: oženjen
* Do 2000. godine bio član SPO, 2001. osnovao stranku Srpska sloga, koja je promenila posle ime u Srpska monarhistička stranka „Srpska sloga“.
* Osnovana: 2001. kao „Srpska sloga“
* Lideri: kopredsednici Ljubomir Simić i Zoran Srdanović
* Sedište stranke: Beograd, Pljevljanska 2b.
* Politička pozicija: desni centar
S OBZIROM na to da smo još stranka u „razvoju“ pa samim tim i nemamo mnogo mogućnosti za finansiranje velikih i glasnih predizbornih kampanja u kojima bi obećavali nedostižne kule i gradove odlučili smo se za skromno predstavljanje stranke putem elektronskih medija. Akcenat kampanje je na našoj internet prezentaciji i oglašavanju preko medija.
MOŽEMO da sarađujemo sa svim političkim organizacijama koje podržavaju ideju parlamentarne monarhije i težimo istim ciljevima.
ISPRAVKA
NENAMERNOM greškom u biografiji Aleksandra Antića, prvog čoveka na listi koalicije SPS-PUPS-JS za Beograd, navedeno je da je on završio Višu poljoprivrednu školu, umesto Ekonomski fakultet u Beogradu. Antić je po struci diplomirani ekonomista.
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
VASKRŠNJA PORUKA NJEGOVOG KRALJEVSKOG VISOČANSTVA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA II
- 2012 -
Braćo i sestre, dragi sunarodnici,
I ove godine obeležićemo dan Vaskrsenja Gospodnjeg, jedan od najvećih praznika u Hrišćanstvu.
Pred ovaj sveti dan, moja porodica i ja sa vama se podsećamo reči Isusovih – poruka mira, razumevanja, međusobnog poštovanja, kojima je mudro učio ljudski rod.
Proslava dana Hristovog vaskrsenja sa svojim porodicama je predivna. Sačuvajte jezgro porodičnog okupljanja i ljubavi pred nedaćama i izazovima koje savremene prilike i vreme u kojem živimo nameću.
Setimo se i pomenimo rečju i delima one koji su nemoćni i siromašni, bolni i prognani, pomozimo onima koji sami ne mogu i kojima je svaka pomoć dragocena. Na najbolji način svoju dobrotu ćemo tako pokazati.
Vaskrsenje Isusa Hrista nosi nam svima poruku nade i ljubavi.
Proslavimo ga i ove godine radosno, moleći se Gospodu da bude uz nas i u ovim vremenima koja pred sve nas postavljaju nove izazove.
Moja supruga, sinovi i ja zajedno vam šaljemo ove tople želje, i svi zajedno Vas pozdravljamo tradicionalnim Vaskršnjim pozdravom
HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!
Aleksandar II
U Beogradu, o Vaskrsu, leta Gospodnjeg 2012.
IZVOR: NOVOSTI
B. SUBAŠIĆ | 05. april 2012.
„Novosti“ otkrvaju: Šta je ađutant Petra Drugog Karađorđevića zabeležio 6. aprila 1941. godine: Dnevnik Miodraga K. Rakića otkrio u dvorskom arhivu prof. dr Momčilo Pavlović
NAJVERNIJI pratilac i čuvar kralja Petra Drugog Karađorđevića u burnim danima od puča 27. marta 1941. do januara 1944. bio je njegov ađutant pukovnik Miodrag K. Rakić, a njegov zaboravljeni dnevnik, vojnički šturo zapisan u običnoj svesci otkrio je u dvorskom arhivu istoričar prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.
Ovo izuzetno svedočanstvo otkriva usamljenog sedamnaestogodišnjeg kralja koji je samo posle nekoliko dana provizorne vlasti izgubio zemlju koja se raspadala pod nemačkim bombama. Šturi zapisi otkrivaju mladog vladara kome referišu ministri, koji sa britanskim kolonijalnim namesnicima vodi državničke razgovore, ali i kao radoznalog dečaka – avanturistu koji kupuje automobil da bi u izbeglištvu obilazio biblijske predele Palestine. Dnevnik se okončava 6. juna 1944. kad kralja Petra Britanci prebacuju u London, u čeljusti svetske politike od koje ni verni ađutant ne može da ga zaštiti.
Rakićevo danonoćno dežurstvo na dvoru počinje 28. marta 1941. ujutro, kad ga iz kućnog pritvora pučisti šalju kao ađutanta mladom Petru, koji nije svestan šta mu se dešava.
- Bio je strašnio bled, šetao je kroz dvor s dva revolvera – beleži Rakić.
U JERUSALIMU Izolovan od vesti iz svoje zemlje Petar Drugi u Jerusalimu provodi dane u vožnji, povremenim razgovorima s ministrima, a uveče s pratnjom odlazi u bioskop. Rakić beleži da je 13. maj proveo kupajući se na Mrtvom moru, potpuno nesvestan da je tog dana na Ravnoj gori general Draža Mihailović podigao ustanak „za kralja i otadžbinu“.
- Dočekao me je rečima „Šta se to događa? Molim vas da me ne ostavljate i spavajte ovde u dvoru“. Tako sam ušao u Dvor 28. marta u 11 časova i više sa Dedinja nisam izašao dok nisam sa kraljem napustio Beograd i krenuo za Bosnu, odatle za Crnu Goru i dalje za Grčku…
Nemački avioni su 6. aprila 1941. udarili svom snagom na Srbiju, pošto su slovenački i hrvatski kvislinzi već izjavili lojalnost Hitleru i sabotirali mobilizaciju jugoslovenske vojske.
- U 3.30 časova uzbuna, javljeno da se pojavilo 100 neprijateljskih aviona prema Senti – zapisao je Rakić.
- NJ. V. Kralj sa dežurnim ađutantom i ordonans oficirom sišao je u sklonište gde je ostao do 5 časova, kad je javljeno da je uzbuna prestala. U 6.55 utrčao je u sobu dežurnog ađutanta civilni žandarm i izvestio o velikoj grupi neprijateljskih aviona. Kralj je odmah probuđen, a za to vreme već su padale bombe na dvorac Dedinje. Za vreme silaska NJ. V. kralja u sklonište pale su tri bombe pored samog belog Dvora“
Kralj uprkos žestokom bombardovanju ne može da izdrži sve vreme u skloništu i povremeno izlazi. Bombe su prestale da padaju tačno u 12.30, a kralj u pratnji Rakića, maršala i ministra dvora i „oružanog oficira“ kreća blindiranim automobilom za Mali Zvornik pravcem Ripanj – Lajkovac – Valjevo – Banja Koviljača – Mali Zvornik.
- Za vreme puta NJ. V.Kralj šofirao je do Lajkovca i od Banje Koviljače do Malog Zvornika, gde je s pratnjom odseo u žandarmerijskoj stanici.
U ponedeljak 7. aprila u 11.30 posećuje ga predsednik vlade general Simović, a u utorak oko 17 i 30 dolazi potpredsednik vlade Vlatko Maček.
U sredu 9. aprila u 4.30 ujutro kralj s pratnjom kreće ka Han-Pijesku. Petar Drugi sam vozi blindirani automobil, a uz njega je samo Rakić.
- NJ. V. Kralj oseća se dobro, sneg jako pada, beleži on. – U toku dana NJ. V. Kralj nekoliko puta je silazio u sklonište zbog najavljenih aviona.
Šesti april: Kralj Petar vozio pod bombama
Tek sledećeg dana uveče monarhu referišu ministar vojni general Bogoljub Ilić, i vodeći pučista i komandant vazduhoplovstva general Bora Mirković. Kralj na večeri zadržava samo Ilića. U to vreme pojedine jedinice jugoslovenske vojske još uvek pružaju herojski otpor, ali vlada potpuni haos zbog veleizdaje hrvatskih i slovenačkih oficira. U subotu 12. aprila u 13 časova kralj s pratnjom kreća putem Jabuka-Rogatica-Goražde-Foča-Kalinovik.
- Pred Goraždem, dva neprijateljska bombardera kružili su nad kolonom auta NJ. V. Kralja, te je NJ. V. Kralj s pratnjom napustio auto, a jedan bombarder bacio je bombe na Goražde.
U nedelju 11. aprila u cik zore kralj s pratnjom nastavlja pravcem Kalinovik-Fojnica-Gacko-Bileća-Nikšić, a u manastir Ostrog stiže u dva popodne. Sreće se s patrijarhom Gavrilom i obilazi monahe, a zatim noćio u gornjem manastiru.
- NJ. V. Kralj se dobro oseća ali preko noći mu je bilo dosta hladno u sobi koja je bila sva u kamenu – zapisuje 14. aprila Rakić. – U 9.20 časova došao je kapetan Dragiša Ristić sa porukom predsednika vlade đenerala Simovića da se NJ. V. Kralj što pre ukrca u avion i krene za Grčku. Na brzu ruku spremljene su najpotrebnije stavri i NJ. V.Kralj oprostio se s patrijarhom Gavrilom i odmah se krenulo na letilište u Nikšiću.
S kraljem u avionu od pratnje ostaju Rakić, ministar dvora i lični lekar. U 16 i 45 stižu u Atinu odakle kralja vode u veoma lepu i veliku vilu u Strofilon Kofisiji gde ga je posetio grčki kralj Đorđe. Dva dana kasnije dolazi general Simović i tada Petar Drugi piše svoj prvi proglas Jugoslovenima. Na Veliki petak 18. aprila 1941. godine kralj i ministri s porodicama ukracavaju se u grčkom pristaništu Skaramangi u hidroavion i poleću ka Aleksandriji, odakle nastavljaju put za Jerusalim.
Tek 6. juna kad je Čerčil odlučio, engleska ratna avijacija kralja Petra Drugog prebacuje u London iz kojeg se više nikad neće vratiti u otadžbinu.
PUČ ZA AĐUTANTA
PUKOVNIK Rakić ostaje uz svog mladog i neiskusnog suverena sve do 1944. godine kad je „neočekivano, iznenadno i na prepad“ uklonjen iz dvora. Jedan savremenik sa žaljenjem konstatuje: „Rakić je bio uz kralja od rata i on ga je iz zemlje izveo. On je s pravom očekivao lepši rastanak“ i napominje da je uklonjen na zahtev vođa puča iz 1941. godine poznatih britanskih marioneta.
Dnevnik zaboravljenog pukovnika objavljen je u zborniku 27. mart 1941. godine u izdanju Instituta za savremenu istoriju i Fonda kraljevski dvor, a „Novosti“ ekskluzivno objavljuju.
Извор: РТС
уторак, 03. апр 2012, 10:22 -
Карађорђевићи без поседа у Словенији
Принц Александар, син и наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања, одлучио Виши суд Љубљани.
Виши суд у у Љубљани потврдио је пресуду Окружног суда у Крању да принц Александар, као наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања.
Посед „Брдо“ код Крања
„Виши суд у Љубљани је у пресуди од 29. фебруара очекивано пресудио да приговор странке тужитеља буде одбачен као неоснован и да се потврди пресуда првостепеног суда“, рекли су из правобранилаштва.
Замак на Брду код Крања
Како су објаснили, пресудом је суд уважио аргументе државног правобранилаштва, а све захтеве странке која је тужила у целини су одбачене, па је тако пресуда постала правоснажна.
Петер Кос, адвокат принца Александра, рекао је да не одустаје од става да посед припада наследнику кнеза Павла и да је принцу послао пресуду и чека његове инструкције, преноси словеначки лист Дело. Адвокат је додао да ће вероватно затражити ревизију поступка на врховном суду.
Суд у Крању је у мају 2011. године одбацио све тужбене захтеве које је против Републике Словеније уложио принц Александар Карађорђевић.
Карађорђевић је уложио захтев за утврђивање својинског права на око половине парцела на поседу Брдо, а као могућност је захтевао исплату одштете.
На основу купопродајних уговора из тог времена Александар је доказивао да има право на парцеле које је кнез Павле купио између 1936. и 1939. године, и чије је власништво уписао у катастар, па му је после Другог светског рата посед одузет и национализован.
Вредност спорног предмета процењена је на 260.000 евра, а посед држава Словенија користи у протоколарне сврхе.
Замак на Брду код Крања
Кнез Павле купопродајне уговоре за земљу на Брду није склопио са државом, већ са физичким лицима и зато нема права да од државе захтева одштету, образложили су пресуду из суда у Крању.
Процедура денационализације поседа на Брду код Крања је одавно завршена, а породица Карађорђевић нема право на повраћај претходног власништва у складу са законом из 1991. године о повраћају имовине која је национализована после Другог светског рата.
„Декретом из 1947. године Брдо код Крања је конфисковано од кнеза Павла. Истим Декретом су конфисковане виле на Бохињском и Бледском језеру, имовина краља Александра Првог и краљице Марије, владајуће гране Дома, чији је директан наследник принц Александар“, истакли су из Канцеларије принца Александра.
Брдо код Крања сматра се најбоље очуваним ренесансним дворцем у Словенији, иако датира с почетка 16. века, а саградио га је 1510. године горички велможа и крањски гроф Јуриј Егх.
Често је дограђиван и мењао је власнике, а од године 1935. је био у власништву југословенског краљевског намесника, кнеза Павла Карађорђевића.
По завршетку Другог светског рата је постао резиденција Јосипа Броза Тита, а када је Словенија стекла независност, служио је за протоколарне потребе Владе Републике Словеније.
У њему су изложена вредна уметничка дела сликара Зорана Дидека, Франца Михелича, Франца Павловеца, Максима Седеја, скулптора Бориса и Зденка Калина, Карела Путриха и Франчишека Смерде.
Тужитељ, принц Александар, дужан је да плати трошкове суђења у висини од 3.592 евра, док прицеза Јелисавета, ћерка кнеза Павла, није уложила својинско правни захтев.
ФОРМИРАН ОДБОР ЗА ПРЕНОС ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА КАРАЂОРЂЕВИЋА
Влада Србије је на седници 22.марта.2012.године донела Одлуку о образовању Организационог одбора за ексхумацију и пренос посмртних остатака седморо Карађорђевића у породичну гробницу на Опленцу.
Састав Одбора чине : председник Србије Борис Тадић, министар вере и дијаспоре Срђан Срећковића, министар културе Предраг Марковић, државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен, посланик Срђан Миливојевић, историчар и академик Драгољуб Живојиновић, епископ шумадијски Јован, члан Крунског савета Душан Бабац, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, професор Факултета политичких наука Слободан Марковић, амбасадори Србије у Француској, САД, Швајцарској Душан Т. Батаковић, Владимир Петровић, Швајцарској Милан Ст. Протић, Војислав Павловић из Балканолошког института и историчар Бојан Димитријевић.
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
NEDOVOLjNO POZNATI DOKUMENTI KOJI POTVRĐUJU DA Nj.V. KRALj PETAR II NIKADA NIJE ABDICIRAO PREDSTAVLjENI U MEDIJA CENTRU
Beograd, 1. mart 2012. – Konferencija za štampu pod nazivom „Da li je Kralj Petar II abdicirao?“ održana je danas u Medija centru u Beogradu. Istoričari prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, prof. dr Ljubodrag Dimić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i dr Čedomir Antić, sa Balkanološkog instituta SANU, govorili su o jednoj od najintrigantnijih tema novije srpske istorije na izuzetno dobro posećenoj konferenciji za štampu, i predstavili neke od nedavno poznatih dokumenata koji dokazuju da je priča o navodnoj abdikaciji Njegovog Veličanstva Kralja Petra II od Jugoslavije, blaženopočivšeg oca Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra II, u stvari najobičnija propaganda kojom se koristio komunistički režim Josipa Broza Tita.
Dokumenti predstavljeni na današnjoj konferenciji za štampu sadrže pismo dr Vladimira Ribara, iz Jugoslovenske Kraljevske ambasade u Londonu, naslovljeno Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II, sa datumom 27. april 1945, Izveštaj Kraljevskog Namesništva Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II, sa datumom 9. jun 1945. godine, i pismo Njegovog Veličanstva Kralja Džordža VI, suverena Ujedinjenog Kraljevstva i oca sadašnje Kraljice Elizabete II, upućeno „Dragom bratu i rođaku, Vašem Veličanstvu Kralju Petru II“, datirano 21. februar 1946.
Sva ova dokumenta, kao i Ustav Kraljevine Jugoslavije, najdirektnije osporavaju sve lažne tvrdnje koje se periodično pojavljuju u nekim srpskim medijima kao nastavak komunističke propagande, o navodnoj abdikaciji Njegovog Veličanstva Kralja Petra II od Jugoslavije.
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR IZRAZIO ZAHVALNOST NJEGOVOJ SVETOSTI PATRIJARHU SRPSKOM IRINEJU I SVETOM SINODU NA PODRŠCI INICIJATIVI ZA PRENOS POSMRTNIH OSTATAKA ČLANOVA KRALJEVSKE PORODICE SAHRANJENIH U INOSTRANSTVU
Beograd, 29. februar 2012. – NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II izrazio je zahvalnost Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Irineju i Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve za podršku njegovoj inicijativi da se posmrtni ostaci svih članova Kraljevskog doma Karađorđevića, sahranjenih u inostranstvu, prenesu u domovinu i sahrane u kripti crkve Svetog Đorđa na Oplencu.
„Ova odluka me ohrabruje da verujem da će jedna ogromna istorijska nepravda konačno biti ispravljena“, naveo je Prestolonaslednik u svome pismu. NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II obavestio je i NJ.E. g-dina Borisa Tadića, predsednika Srbije i NJ.E. dr Mirka Cvetkovića, predsenika Vlade o podršci Srpske Pravoslavne Crkve i još jednom ih zamolio da se i država Srbija uključi u organizaciju prenosa posmrtnih ostataka NJ.V. Kraljice Marije, NJ.V. Kralja Petra II, NJ.V. Kraljice Aleksandre, NJ.K.V. Kraljevića Andreja, NJ.K.V. Kneza Pavla, NJ.K.V. Kneginje Olge i NJ.K.V. Kneza Nikole kako bi se ova ceremonija obavila uz najviše državne počasti.
UČIMO ISTORIJU…
Na tom mestu emisari kralja Aleksandra Karađorđevića I, pre osam decenija tek su utvrđivali lokaciju za hram koji je njihov kralj naumio da gradi. Tako je sagrađena crkva Sv. Atanasija kako su ga meštani nazvali „Mali Oplenac”, a potom i jedno od mnogih kraljevih imanja, u bivšoj Jugoslaviji.
Crkva Sv. Atanasija prozvana „Mali Oplenac”
Na imanju u Demir Kapiji kralj je boravio samo jednom i to 8. marta 1931. godine, posle obilaska Valandova i okoline, tada pogođenih katastrofalnim zemljotresom.I kraljica Marija je u kraljevskoj kući kraj Demir Kapije bila redak gost, zabeleženo je da je dolazila 1934. godine, posle atentata na Aleksandra Katrađorđevića.
Kraljica Marija u poseti
Tokom 1929. godine na imanju su zasađene plantaže vinove loze, koje su postepeno narastale sve do 1941. godine. Bilo je tu svih sorti grožđa, dok se vino je prerađivano u kraljevskom podrumu i čuvalo u bačvama od najboljeg slavonskog hrasta.
Od zaborava, sačuvane su fotografije Joce Gospića unuka nekadašnjeg upravnika Kraljevskog imanja Miloša Leovca, koje će nam dočarati tadašnju sliku ovog čuvenog imanja Karađorđevića. Pre odlaska u Demir Kapiju Miloš Leovac je radio na radio na imanju u Topoli.
Sede drugi s leva Miloš Leovac upravnik imanja treći s leva gospodin Rašković upravnik svih imanja drugi s desna u uniformi žandarmerisjki narednik Čurdić iz Užica šef obezbeđenja imanja, dok drugi nisu identifikovani.
Do 1941. godine, na imanju Karađorđevića u Demir Kapiji izgrađene su dve upravne zgrade, jedna reprezentativna vila, dve stambene zgrade, vinarski podrum kapaciteta 150.000 litara, dve radionice za popravku poljoprivrednih mašina, staja za konje, staja za krave sa automatskim pojilicama, koš za kukuruz, magacin i dr.
Na slici kod vinskog podruma devojčica Radmila-ćerka upravnika Miloša Leovca koja je slike sačuvala i koja je i danas živa.
U jeku izgradnje kompleksa, 1931. godine, valandovski region je zadesio katastrofalan zemljotres. Uverivši se lično u posledice katastrofe, kralj je naredio da se za najugroženije, žitelje obližnjeg sela Banja, podignu kuće. U neposrednoj blizini kraljevskog imanja izgrađena je i železnička stanica, škola, pošta, sedište sreske uprave.Na obližnjoj reci Bošavici, izgrađen je mlin sa električnom centralom snage 132 kilovata, koja je osvetljavala posed i čitavo naselje Demir Kapije. Na kilometar jugozapadno od imanja, podignuta je ergela za uzgoj lipicanera.
U blizini ergele, izgrađena je dvorska vodenica, za mlevenje koncentrata. U njenom sastavu je bila i centrala jednosmerne struje od 110 volti za osvetljavanje ergele. Uz svinjce, farmu ovaca i kokošaka, na imanju je tada bila i prilično vredna mehanizacija: dva traktora, vršalica, kosačica i dr.
Oko pet hektara je bilo pod raznim voćem, a stočna hrana se gajila na površinama od oko 70 hektara. Na imanju je do početka Drugog svetskog rata radilo oko 200 radnika i 25 službenika.
ZANIMLJIVA PRIČA
Kad je izbio rat 1941 upravnik imanja Miloš Leovac je poslao suprugu i ćerku za Beograd, a on je ostao do poslednjeg dana na imanju sa radnicima koji su mu bili odani.Inače živeli su u Krunskoj 7 u kući u vlasništvu dvora, a pripadala je princu Đorđu.Po kazivanju supruge upravnika imanja to su bili šiptarski robijaši slobodnjaci. Kada su bugarski okupatori došli u Demir Kapiju upravnik imanja ih je sačekao sa radnicima imanja raportirao bugarskom pukovniku i rekao mu : “ predajem vam imanje u ispravnom stanju“. Makedonac- bugar koji je bio srbomrzac i stalno govorio da će se “ napiti se srpske krvi“ je skočio da nagovara Bugare da ih sve pobiju, ali je bugarski pukovnik naredio da se svima omogući bezbedan odlazak kući. Upravniku imanja je dao kočije i naredio da ga sa stvarima koje želi da ponese otprate na poslednji voz za Beograd. O tom činu upravnika imanja su pisale i bugarske okupacione novine.
Vlasničke transakcije sa jednim od najlepših i najuređenijih imanja kralja Aleksandra Karađorđevića, koje je testamentom ostavio princu Tomislavu rešene su na štetu Karđorđevića. Podrum i deo kompleksa skopska firma „Floraskop” imanje je prepustila „Agropinu”, čiji je vlasnik ugledna kavadaračka porodica vinogradara Elenovi.
Muljača za grožđe u vrtu imanja u Demir Kapiji
Novi vlasnici pažljivo prave i čuvaju vino za probrane kupce. Tu sazreva i čuveno vino „Vila Marija”, imenovano u čast kraljice Marije.
Kraljevska vila: vidljivi tragovi nekadašnje raskoši
A Vila Marija, koja je bila ukras kraljevog imanja u Demir Kapiji, izdvojena ogradom u levom uglu prostranog dvorišta, još čeka na obnovu. Zub vremena i ljudski nemar nisu joj sasvim naudili. I onako siva i zapuštena, sa dvema prelepim karijatidama na glavnom ulazu, rečitije od bilo čega, govori o nekadašnjoj raskoši. Pravljena je po nacrtu samoga kralja, namenjena, kraljici Mariji.
Po zamisli Elenovih, kraljevska vila bi trebalo da postane rezidencijalni objekat zatvorenog tipa. Savet opštine Demir Kapije je 24. decembra 2002. Godine odlučio da sve znamenitosti u opštini stavi pod zaštitu države, a Vila „Marija“ je od nedavno i pod zaštitom UNESKA.
