TEKST IZ  2008. GODINE

11. novembar

London, Pariz, Berlin — Ceremonijama širom sveta obeleženo je 90 godina od kraja Prvog svetskog rata, u kome je poginulo oko 20 miliona ljudi.

U četvorogodišnjim krvavim sukobima između Nemačke i saveznika poginulo je 20 miliona ljudi, a bitno su izmenjene i granice u Evropi. Ove godine, glavna komemoracija održana je u Verdenu, na severoistoku Francuske, gde su se francuske i nemačke trupe borile osam meseci.

U 11 sati 11. dana 11. meseca u godini pre devet decenija sklopljeno je primirje koje je označilo kraj velikog rata.

Dvominutnim ćutanjem odata je pošta svima koji su izgubili život tokom četvorogodšnjih sukoba.


Video zapis iz Prvog svetskog rata 3.99 MB

Video zapis iz Prvog svetskog rata 3.99 MB


Verden je posle rata postao simbol francusko-nemačkog pomirenja.

Tokom rata bio je poprište najžešćih i najdužih sukoba – na polja kod tog francuskog grada palo je 60 miliona granata.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je da nijedna žrtva rata ne sme biti zaboravljena.

„Francuska nikada neće zaboraviti one koji su se za nju borili. Moramo se setiti i vojnika iz Australije, Afrike i Severne Amerike koji su poginuli daleko od svojih kuća“, rekao je Sarkozi.

Među gostima ceremonije ove godine nije bilo veterana bitke kod Verdena, svi su umrli.

U Londonu je godišnjica kraja Prvog svetskog rata obeležena nedaleko od Parlamenta u prisustvu trojice veterana, od kojih najstariji ima 112 godina.

Oko pet miliona Britanaca učestvovalo je u borbama od 1914. do 1918. godine.

Komemoracija je održana i u Australiji, koja je u ratu izgubila 60.000 vojnika.

„Iza nas je najkrvaviji vek u ljudskoj istoriji. Naš zadatak je da novi vek učinimo vekom mira“, rekao je premijer Australije Kevin Rad.

Prvi svetski rat doneo je veliko prekrajanje evropskih granica – stvorena je jedna nova država, Sovjetski Savez, a sa mape je nestala Otomanska imperija.

Gradonačelnik Niša Miloš Simonovič polaže venac poginulima na Srpskom vojničkom groblju u Nišu (Beta)
Nešto ranije, u Parizu, Sarkozi je položio venac ispod statue Žorža Klemansoa, na Šanzelizeu, raskidajući sa tradicijom svojih prethodnika, koji su polagali vence na grob Neznanog junaka ispod Trijumfalne kapije.

Klemanso je bio predsednik vlade i ministar rata tokom Prvog svetskog rata i jedan od državnika sila Antante na mirovnoj koferenciji u Versaju, na kojoj su utvrđeni uslovi nemačke kapitulacije.

Obeležavanje Dana primirja negde je već završeno, kao u Australiji, čijih je 60.000 vojnika poginulo u Prvom svetskom ratu. Memorijal je održan u Kanberi, odakle je poslat poziv na mir.

„Doprinos Srbije nemerljiv“

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, kod spomen-kosturnice braniocima Beograda, na Novom groblju, zvaničnici Vlade Srbije i Vojske i diplomate zemalja pobednica odali su počast poginulim borcima.

Venci su položeni na spomenik braniocima Beograda, na spomen-kosturnicu ruskim vojnicima, na francuskom vojnom groblju i na groblju Komonvelta.

Ministar prosvete Žarko Obradović podsetio je da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila 1.250.000 ljudi, odnosno 30 odsto celokupnog stanovništva.

Obradović kaže da su posmrtni ostaci srpskih vojnika rasuti u čak 18 država i u 1815 grobnica, i da je doprinos Srbije pobedi sila Antante – nemerljiv.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položio je danas venac predsednika Republike Srbije na spomenik Neznanom junaku na Avali.

Ponoš je položio venac uz najviše vojne počasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Na osnovu naređenja predsednika Republike Srbije, sa platoa Savske terase Kalemegdanskog parka, u Beogradu je izvršena i počasna artiljerijska paljba u čast velikog jubileja.

Sećanja u 112. godini

Na svečanosti u Londonu bila su prisutna tri od četiri živa veterana iz Prvog svetskog rata – Henri Elingam, Heri Peč (110) i Bil Stoun (108), koji predstavljaju Ratno britansko vazduhoplovstvo – RAF, pešadiju i kraljevsku mornaricu.

Iako je gotovo slep i gluv, 112-godišnji britanski vojni veteran Henri Elingam seća se Prvog svetskog rata kao da je bio juče. Život najstarijeg Britanca obojile su ratne nedaće, kao i nemaština i glad koji su usledili.

Ni devet decenija posle Prvog svetskog rata, nekadašnji aviomehaničar ne odustaje od zadatka da svi koji su izgubili svoje živote tokom rata ostanu zapamćeni.

Elingam se 1915. godine pridružio britanskom vazduhoplovstvu. On je kao aviomehaničar održavao bojne avione. Takođe je radio na jednom od prvih britanskih nosača aviona.

1917. prebačen je na zapadni front u Francuskoj. Kaže da je tamo video najstrašnije stvari u svom životu i nekoliko puta je za dlaku izbegao smrt.

„Ležao sam na betonu, svuda oko mene je bio mrak. Tu sam i zaspao. Posle nekog vremena pomerio sam se jedva nekoliko koraka i do ramena propao u neku vodu, koja je užasno smrdela. U njoj su plutali delovi ljudskih tela“, priča Elingam.

Preživeo je bitke kod Jitlanda, u Flandriji i na Somi. Godine 1919. napustio je vojsku. Dugo je uspomene čuvao samo za sebe. Međutim, kada je napunio sto godina, odlučio je da javnosti ispriča sve čega se seća.

„Ne smemo da zaboravimo šta se dogodilo tokom rata. Moramo biti zahvalni vojnicima koji su učestvovali u tim bitkama“, kaže on.

Trojica britanskih vojnih veterana počasni su gosti izložbe u Kraljevskom ratnom muzeju u Londonu, kojom će biti obeležena 90-godišnjica okončanja Prvog svetskog rata. Minutom ćutanja u 11 časova 11. novembra oni će odati počast svojim kolegama.

Komemoracije i nezainteresovanost

Proslavu 90-godišnjice Prvog svetskog rata u Francuskoj prati polemika o umnožavanju komemoracija poslednjih godina, što je zaključak izveštaja koji sutra treba da bude predat dražavnom sekretaru za odbranu Žan-Mariju Bokelu.

U tom izveštaju, čiji je autor istoričar Andre Kaspi, konstatuje se umnožavanje komemoracija od 1999. godine, dok je na čelu države bio Žak Širak.

„Postoji rizik da mladi postanu nezainteresovani za komemoracije, zbog čega treba razmisliti o njihovom broju“, kaže taj istoričar.

Kaspi predlaže da se kao nacionalni praznici proslavljaju samo 8. maj (pobeda nad fašizmom), 14. jul (Dan Republike) i 11. novembar (kraj Prvog svetskog rata), koji su i neradni dani.

Ostali datumi, poput Dana deportacije (u nacističke logore), Dana ukidanja ropstva i slično treba da imaju, prema tom izveštaju, regionalan karakter ili da budu vezani za određene grupe, umesto što imaju nacionalni karakter.

Poslanici desnice se ne slažu sa predlogom o smanjenju nacionalnih komemoracija, smatrajući da one „obnavljaju francuski identitet“.

Autentičan tek svaki deseti snimak rata

Samo deseti deo dokumentarnog filmskog materijala iz Prvog svetskog rata čine pravi snimci, dok je većina prizora snimljena na manevrima ili kasnije ponovo „odigrana“.

Ovaj podatak iznet je na simpozijumu „Prvi svetski rat na filmu“, koji su organizovali Nemačka kinemateka i Nemački istorijski muzej, i to na početku prikazivanja serije filmova iz Prvog svetskog rata koji se završio na današnji dan pre 90 godina.

Istoričari su na skupu saopštili da je samo 12, u najboljem slučaju do 20 odsto, filmskog materijala o Prvom svetskom ratu koji se smatra originalnim zaista i snimljeno na ratištima, tokom stvarnih oružanih sukoba.

Ostatak su nameštene scene ili materijal sniman na manevrima, delom čak i delovi iz igranih filmova. Jer, uz malo sreće, autori filmova uspevali su tada da učesnike u stvarnim događajima ubede da nastupe i kao glumci.

Izvor: B92, Beta, Tanjug

Оставите одговор

Православни календар
Православни календар
Претражите
само сајт Иницијативе за Краљевину Србију
Календар
август 2020.
П У С Ч П С Н
« јул    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Категорије
Архиве
Webmail