Izvor: Danas
Dijamantski jubilej – šezdeset godina vladavine Elizabete II
Jubileju sam prisustvovao kao suvereni monarh. Šta to znači, zaključite sami
Autor: Princ Aleksandar Karađorđević
Ovo je godina velikog, dijamantskog jubileja, 60 godina vladavine engleske kraljice Elizabete II. U istoriji je jedino još čuvena kraljica Viktorija slavila dijamantski jubilej, što ovaj događaj čini sasvim jedinstvenim, naročito nama, savremenicima. Proslava jubileja je podeljena u više delova. U martu se kraljica obratila parlamentu prigodnom svečanom besedom, a tokom godine će primati šefove država i visoke delegacije iz zemalja Komonvelta, kojima se i danas poklanja izuzetna pažnja. U maju su predviđene manifestacije koje okupljaju kraljevske porodice iz celog sveta, a početkom juna su u nekoliko dana bile organizovane svetkovine za narod, derbi u Askotu, velika regata na Temzi, koncerti i još mnogo toga.
Prinčevsko ćaskanje: Čarls, Aleksandar, Kamila i Katarina
Ja sam sa svojom suprugom prisustvovao i elitnom delu proslave namenjenom za kraljevske porodice, kao i onom za narod, uostalom kao i pre deset godina kada je kraljica obeležavala svoj zlatni jubilej. To je sve deo tradicije, to što se tačno zna ko se poziva na jubileje, na kraljevska venčanja, krštenja, sahrane. Tradicija je svuda i na svakom koraku, ne samo u vezi s kraljevskom porodicom, već i u čitavom društvu. Posle 10 vekova kontinuiteta, nije neophodno o tome stalno govoriti jer to već svi vide i znaju, ali je zato važno i dalje je čuvati. To je nešto što bismo morali da naučimo od Britanaca. Način na koji poštuju i neguju svoju tradiciju.
Velika Britanija, ili Ujedinjeno Kraljevstvo, danas je ustavna parlamentarna monarhija, iako bi se možda moglo reći da je u 21. veku to zapravo neka vrsta republike sa monarhom kao domaćinom. Kažem republike, jer u svim monarhijama danas postoji parlament, postoje vlade na čelu sa premijerom koje narod bira na izborima i koji upravljaju zemljom, dok monarh predstavlja simbol trajanja, simbol identiteta, simbol oko koga se okuplja nacija kada postoji nešto lepo što treba proslaviti, ali i kada je teško pa se treba oko nečega i nekoga okupiti. Kontinuitet je od velikog značaja za svaki narod, za velike narode, ali još više za male i to mnogo više nego što se u prvi mah može pomisliti, više nego što se može zaključiti od puke ikonografije. A ikonografija nije tu sama zbog sebe, ona je tu da podseti na to viševekovno trajanje. Možda primećujete, sve vreme govorim o Velikoj Britaniji i proslavi dijamantskog jubileja kraljice Elizabete, moje kume koja me krstila u Vestminsterskoj opatiji kada je imala svega 19 godina, a zapravo mislim o Srbiji, njenoj tradiciji, kontinuitetu, identitetu. Od svršetka Drugog svetskog rata, do današnjeg dana, prošli smo kroz mnogobrojne mene i previranja, odlazili smo od sebe i sopstvenog bića i pokušavali da mu se vratimo. Nekad sa više, nekad sa manje uspeha. Sada se ponovo spremamo na put, u Evropu, iako smo tu, u njoj, otkad znamo za sebe, od kada smo progovorili svojim jezikom i prvi put se prekrstili pred Bogom. Taj put u Evropu, nije fizički, već mentalni proces, zato i sami moramo da znamo ko smo i odakle smo, jer bez toga nećemo tačno znati ni kuda idemo. Skoro sedamdeset godina lutanja je isuviše dugačak proces, pogotovo u savremenom svetu u kome se sve svakim danom vrtoglavo ubrzava. Neću vam ovde govoriti o tome ko je sve bio na proslavi jubileja, šta je bilo na meniju i ko je nosio kakve toalete. To nekome možda jeste zanimljivo, ali nije suština. Reći ću vam samo da mi se čini da britanska kraljica, najmoćnija žena na svetu, mnogo bolje i više vodi računa o tradiciji i kontinuitetu nekih zemalja koje to ne čine same za sebe. O tome najbolje govore spiskovi zvanica, koji se ne menjaju od sezone do sezone prema tome ko je trenutno popularan, već prema strogim pravilima. Ako me pitate da li sam na jubilej bio pozvan zato što sam u rodbinskim vezama sa kraljicom i zato šte je ona moja kuma, reći ću vam ne, jubileju sam prisustvovao kao suvereni monarh. Šta to znači, zaključite sami.